Три оброка и две ужине – најздравија формула

Да бисмо били сигурни како, када, шта и колико једемо прво треба да одговоримо на питање – какве су нам навике у исхрани и да ли желимо да их променимо. Ако особа донесе одлуку да жели здравије да живи и да се усредсреди на дијеталну исхрану, најбоље је да се наоружа стрпљењем и упорношћу. И да усвоји мото „једем да бих живео, а не живим да бих јео”. Важно је придржавати се и формуле пет оброка: доручак, ужина, ручак, ужина, вечера. И да се сви оброци конзумирају полако.

Ако је дијетална исхрана основа, надградња би требала да буде свакодневно бављење физичком активношћу попут трчања, пливања, вожње бицикла или шетња.

Добра идеја је прилагодити оброке свакодневним обавезама. Без обзира на то да ли је особа запослена или студира, морала би да пронађе време за припрему оброка и да се одрекне брзе такозване хране ђубре. Уколико се прескочи један од три главна оброка: доручак, ручак или вечера може се догодити да дође до преједања кад се наредни пут седне за сто. Треба доручковати око осам часова, а око 11 треба узети прву ужину. Пожељно би било да се руча око 14 часова, а другу ужину можемо појести око 17. Вечера се никада не препоручује после 21 сат.

Размак између оброка мора бити најмање три, највише четири сата.

Не препоручује се узимање хране између наведених оброка, посебно слаткиша, меда, алкохолних и газираних пића, грицкалица.

Здраве особе могу сачувати своју виталност уравнотеженом разноврсном исхраном. То су намирнице које садрже што мање вештачких адитива –  означених на паковањима са Е. Избегавајте индустријске производе које садрже вештачке боје, заслађиваче, ароме, емулгаторе, згушњиваче, конзервансе и остале адитиве. Свакодневна истраживања показују како су неки од њих штетни чак и канцерогени. Природне намирнице су здравије.

нутрициониста
www.nadijeti.com