Autor: Slavica Stuparušić
26.03.2026 u 11:19
U tišini galerijskog prostora, između fotografija koje beleže trenutke iznad vode, otkrivamo da priča o vilinskim konjicima nije samo priča o insektima. Ona je priča o vodi, o močvarama i o tome koliko je život u gradu moguć bez njih. Izložba „Vilinski konjici Srbije”, u organizaciji Zavoda za zaštitu prirode Srbije, priređena u Galeriji nauke i tehnike Srpske akademije nauka i umetnosti, uvodi posetioce u svet jedne drevne i osetljive grupe insekata. Kroz naučne panoe, arhivsku građu, filmske zapise i umetničke interpretacije, otvara se prostor za razmišljanje o bićima koja su letela nebom i pre dinosaurusa – ali i o staništima od kojih njihov opstanak zavisi. Gospodari vazduha, deca vode Vilinski konjici pripadaju redu insekata Odonata, čiji je život neraskidivo vezan za vlažna staništa
24.03.2026 u 09:29
Iza platana Mirjane Lehner Dragić stoji život ispunjen ličnim traganjima, istorijskim sećanjima i intimnim radostima. Ovoga puta, sa slikarkom razgovaramo o onome što se ne vidi na izložbenim zidovima – o detinjstvu, strahovima, malim ritualima i bojama svakodnevice. – Ne smem da vam kažem na čemu radim. Pozvaću vas kad bude izložba… Samo ću reći – u vezi je sa snovima. Govori to uz osmeh koji ima dečju nestašnost i iskustvo skoro čitavog veka. Pred leto će zakoračiti u devedesetu. Korak joj je još krepak, pogled radoznao, a u glasu se smenjuju toplina i čvrstina žene koja je preživela istoriju, ali je nije pustila da joj ugasi radost. Kada je nedavno, zbog bolesti, dugo ležala, sin Marko joj je doneo knjigu – „Sećanja, snovi, razmišljanja” Karla Gustava Junga. – Možda ću vas začuditi,
08.03.2026 u 22:34
Svaka minijatura koju napravi Beograđanka Gordana Stanojević jedna je mala priča iz svakodnevnog života, koja budi nostalgiju i ostaje u sećanju. Zeleni kredenac kakav je nekada imala skoro svaka kuća, šerpa na tufne, heklane zavese na prozorima, šporet „smederevac” – srce doma – samo su neki od detalja koji plene pažnju. Nakon povratka s posla, Gordana sate provodi u svojoj improvizovanoj radionici, u ćošku sobe, gde nastaju minijature vredne divljenja. U ram visok 25 centimetara, toliko i širok, dubine svega pet centimetara stane cela kuhinja s kredencom i „smederevcem”: cepanice sa strane, pita gotova hladi se, u šerpi kuva se supica, suše se krpe... Sve deluje živo, kao da je domaćica samo na trenutak izašla iz sobe. Minijature je počela da pravi posle pandemije Fotelje, sato
28.01.2026 u 09:09
Ovih dana našoj redakciji javio se Miodrag B. Ilić, autor knjige „Hodočašće Ilije Ilića – čudesan podvig nepoznatog heroja Velikog rata”, u kojoj je rekonstruisao gotovo neverovatno putovanje svog pradede – čoveka koji je, vođen osećajem dužnosti i ljubavlju prema otadžbini, prešao pola sveta da bi se priključio srpskoj vojsci. Ilija Ilić bio je iz Labuništa, naselja u današnjoj Severnoj Makedoniji, u opštini Struga, nadomak Ohridskog jezera, u regiji poznatom kao Drimkol – području uz reku Drim. Objava Prvog svetskog rata zatekla ga je na pečalbi u Rumuniji. Uredno mu je uručen poziv za mobilizaciju i on se odmah javio srpskom konzulu, s namerom da se vrati u domovinu. Međutim, to mu nije bilo dozvoljeno – Rumunija je tada bila neutralna i nije želela da se zameri zaraćenim velikim silama. D
