Autor: Slavica Stuparušić
05.06.2026 u 21:16
U Galeriji „Stara kapetanija”, na obali Dunava u Zemunu, jedno nedavno veče bilo je ispunjeno svetlošću, bojama, ali i zvukom. Slikarka Jelena Merkur predstavila je ciklus slika koji je nazvala „Kosmogonija”, a za zvuk su bile zadužene mlade članice gudačkog kvarteta „Velvet string kvartet”. Zvuci violine, viole i violončela ispunili su izložbeni prostor. I još jedna zanimljivost: prva violina kvarteta Kristina Bojić, ćerka je Jelene Merkur. Taj susret slikarstva i muzike, majke i kćerke, simbol je nove generacije koja umetnost doživljava kao zajednički jezik. Caption Dva sveta umetnosti – Mnogo slikam, svake godine po jedan ciklus. „Kosmogonija” je filozofska misao koju prevodim na likovni jezik. To je moj doživljaj kosmosa: vibracija, red, tišina i mir – objasnila je za „
30.05.2026 u 09:18
U vremenu u kojem su tastature i ekrani postali svakodnevni alat za učenje, komunikaciju i rad, rukopis sve više pada u drugi plan. Beleške se kucaju, domaći zadaci pišu na računaru, a i najmlađi se sa slovima upoznaju preko tableta. Ipak, sve više naučnih istraživanja i stručnjaka upozorava da olovka nije samo sredstvo za pisanje već važan alat za razvoj mozga. Eksperimenti pokazuju da pisanje rukom ne podstiče samo motoriku već i složene kognitivne procese. Prof. dr Ranko Raičević, predsednik Društva neurologa Srbije, godinama ukazuje da pisanje „stvara povezanost između onoga šta i kako pišemo”, što je ključno za razumevanje i pamćenje. Dr Zorica Minović, specijalista neuropsihijatrije, podseća da je pisanje složen proces: Zorica Minović „Kada gledamo obrasce povezivanja u
04.05.2026 u 15:08
Dođe trenutak u životu kada telo počne da govori glasnije nego inače. Umor se ne povlači ni posle odmora, san postaje isprekidan, oporavak traje duže, a energija više nije nešto što se podrazumeva. – To nije slabost. To su signali. Poziv da usporimo i počnemo da slušamo sebe. Telo nam često mnogo ranije šalje signale, ali ih ignorišemo zbog obaveza, tempa i očekivanja. Učeni smo da je starenje nešto što se dešava mimo nas, ali savremena medicina pokazuje suprotno – starenje nije pasivan, unapred određen proces. Ono je dinamično i u velikoj meri zavisi od načina na koji živimo – objašnjava dr Danijela Drašković Radojković, endokrinolog i lekar funkcionalne i integrativne medicine. Danijela Drašković Radojković Biološka starost, dodaje, često nema mnogo veze sa brojem sve
20.04.2026 u 13:32
Lepu vest smo nedavno saznali od dr Dragane Ostojić, državne sekretarke Ministarstva zaštite životne sredine – završena je javna rasprava povodom pokretanja zaštite prirodnog područja I kategorije, kao Specijalnog rezervata prirode „Bosutske šume”. Zašto je to lepa vest, pa još i za rubriku „Aktuelno”? Zato što Bosutske šume predstavljaju područje s najprostranijim, najstarijim i najočuvanijim šumama hrasta lužnjaka (Quercus robur), s izuzetno vrednim šumskim, vlažnim i vodenim staništima. Hrast lužnjak nije samo biljka. On je dom, hrana i istorija. Njegov žir hrani životinje, njegovo drvo gradi kuće, brodove i burad za vino i rakiju. Njegova senka stvara uslove za život stotina drugih vrsta. A nekada je bio i više od toga – mesto okupljanja, zakletve, odluke. Nekada beskrajna šuma
