Аутор: Славица Ступарушић
26.06.2026 у 14:38
Улазимо у Шид, сремску варош богате историје, културе, гастрономије и тихе равничарске лепоте. Пролеће је, све у бехару, баш као на сликама Саве Шумановића, који је волео широке, осунчане пределе свог завичаја. У улици која носи његово име налази се Спомен-кућа Саве Шумановића. Подигнута 1867. године, данас је под заштитом државе и отворена за посетиоце. У њој је уметник провео детињство и последње године живота. Сачувани су породични намештај, атмосфера грађанског дома и, најважније, атеље у којем су настала његова најзначајнија дела. Заједно с другом породичном кућом, коју је његова мајка Персида са 417 слика поклонила општини после Другог светског рата, она чини саставни део Галерије „Сава Шумановић”. – Оронула стара породична кућа добила је нови кров, обновљена је фасада, а с
26.06.2026 у 13:25
Некако с поетком лета сетимо се старих добрих јела, попут јагњетине испод сача. Није то случајно – знали су наши стари, и у време када струје није било, па ни шпорета и мноштва техничких уређаја, да припреме специјалитет на отвореном огњишту, тако да се сачувао у изворном облику до данашњих дана. Сач можда не може да се сврста у „фино обедовање” или како је то сада модерно рећи „fine dining”, који у савременом контексту асоцира на минималистичке порције и естетику ресторана. Суштина јела испод сача је, напротив, у издашности, заједништву и обиљу укуса. А када је реч о избору, сама припрема на жару – онај тренутак када се мирис рашири, а жеља за храном појача – адут су на страни сача. Погача, кромпир, јагњетина и прасетина испод сача спадају у јела чији се укус тешко може постићи у са
05.06.2026 у 21:16
У Галерији „Стара капетанија”, на обали Дунава у Земуну, једно недавно вече било је испуњено светлошћу, бојама, али и звуком. Сликарка Јелена Меркур представила је циклус слика који је назвала „Космогонија”, а за звук су биле задужене младе чланице гудачког квартета „Велвет стринг квартет”. Звуци виолине, виоле и виолончела испунили су изложбени простор. И још једна занимљивост: прва виолина квартета Кристина Бојић, ћерка је Јелене Меркур. Тај сусрет сликарства и музике, мајке и кћерке, симбол је нове генерације која уметност доживљава као заједнички језик. Caption Два света уметности – Много сликам, сваке године по један циклус. „Космогонија” је филозофска мисао коју преводим на ликовни језик. То је мој доживљај космоса: вибрација, ред, тишина и мир – објаснила је за „
30.05.2026 у 09:18
У времену у којем су тастатуре и екрани постали свакодневни алат за учење, комуникацију и рад, рукопис све више пада у други план. Белешке се куцају, домаћи задаци пишу на рачунару, а и најмлађи се са словима упознају преко таблета. Ипак, све више научних истраживања и стручњака упозорава да оловка није само средство за писање већ важан алат за развој мозга. Експерименти показују да писање руком не подстиче само моторику већ и сложене когнитивне процесе. Проф. др Ранко Раичевић, председник Друштва неуролога Србије, годинама указује да писање „ствара повезаност између онога шта и како пишемо”, што је кључно за разумевање и памћење. Др Зорица Миновић, специјалиста неуропсихијатрије, подсећа да је писање сложен процес: Зорица Миновић „Када гледамо обрасце повезивања у
04.05.2026 у 15:08
Дође тренутак у животу када тело почне да говори гласније него иначе. Умор се не повлачи ни после одмора, сан постаје испрекидан, опоравак траје дуже, а енергија више није нешто што се подразумева. – То није слабост. То су сигнали. Позив да успоримо и почнемо да слушамо себе. Тело нам често много раније шаље сигнале, али их игноришемо због обавеза, темпа и очекивања. Учени смо да је старење нешто што се дешава мимо нас, али савремена медицина показује супротно – старење није пасиван, унапред одређен процес. Оно је динамично и у великој мери зависи од начина на који живимо – објашњава др Данијела Драшковић Радојковић, ендокринолог и лекар функционалне и интегративне медицине. Данијела Драшковић Радојковић Биолошка старост, додаје, често нема много везе са бројем све
20.04.2026 у 13:32
Лепу вест смо недавно сазнали од др Драгане Остојић, државне секретарке Министарства заштите животне средине – завршена је јавна расправа поводом покретања заштите природног подручја I категорије, као Специјалног резервата природе „Босутске шуме”. Зашто је то лепа вест, па још и за рубрику „Актуелно”? Зато што Босутске шуме представљају подручје с најпространијим, најстаријим и најочуванијим шумама храста лужњака (Quercus robur), с изузетно вредним шумским, влажним и воденим стаништима. Храст лужњак није само биљка. Он је дом, храна и историја. Његов жир храни животиње, његово дрво гради куће, бродове и бурад за вино и ракију. Његова сенка ствара услове за живот стотина других врста. А некада је био и више од тога – место окупљања, заклетве, одлуке. Некада бескрајна шума