Autor: Aleksandra Mijalković
04.10.2023 u 12:30
Da li ste neraspoloženi, bezvoljni, brže se umarate, ujutru se teško budite i pospani ste tokom dana, nervozni ste (više nego inače), nedostaju vam energija i samopouzdanje, često posežete za slatkišima, pecivima ili prženim krompirićima? Ukoliko je odgovor na većinu ovih pitanja potvrdan, postoji mogućnost da vas je obuzela takozvana zimska depresija ili sezonski afektivni poremećaj (SAP), ponekad nazivan i sezonski afektivni sindrom (SAD). Pojavljuje se u jesenjim i zimskim mesecima, kad su dani kraći, tmurniji i hladniji, a nestaje na proleće. Pogađa sve generacije, žene češće nego muškarce, a zapažena je i nasledna sklonost. Prema studijama u Sjedinjenim Državama – gde je, inače, ovaj poremećaj prvi put istražen krajem prošlog veka – on se manifestuje gotovo redovno kod petine žitelja, a
03.09.2024 u 11:05
Gibanica, pica, pogačice, slani mafini, slatke kuglice sve su to česti gosti na našoj trpezi, koje dobro poznajemo, volimo i ponosimo se originalnim porodičnim (ili sopstvenim) receptom za njihovu pripremu. Zna se i koje su namirnice obavezne u pravljenju ovih specijaliteta. Pa ipak, i iskusni kuvari ponekad se iznenade kad otkriju da se svaki od ovih recepata može uvođenjem samo jednog novog sastojka tako izmeniti da se dobije sasvim novi, drugačiji i bogatiji ukus. Taj sastojak je, u ovom slučaju – bundeva. Jedan od najomiljenijih plodova jeseni, jeftin, pristupačan i blagotvoran za zdravlje organizma, zahvaljujući svojoj neutralnoj aromi može se iskoristiti za sve vrste jela, od supa i čorbi do pita i torti, ali i za ona koja tradicionalno u izradu ne uključuju bundevu. Takva jela smo
27.09.2023 u 20:58
On je negovan i doteran neoženjeni tridesetogodišnjak koji vodi udoban život, radi posao koji mu se dopada, čak i ako nije stalan i dobro plaćen, često izlazi, putuje, prati modne i društvene trendove, nije opterećen ni porodičnim ni egzistencijalnim problemima. Zvuči kao savršen muškarac? Međutim... on i dalje stanuje kod roditelja. Tu ima udoban krevet, veš mu je opran, ispeglan i uredno naslagan u orman, uvek ga čeka skuvan ručak, bez pitanja gde je i s kim bio, kuda ide i kad se vraća kući. Ova pojava je zapažena početkom milenijuma u Italiji, naročito u južnim krajevima zemlje i na Siciliji, a bila je toliko česta da je italijanski ministar finansija Tomazo Padoa Skiopa za njih skovao 2007. neologizam „bamboccione” (bambočone – velika beba). Fenomen je prepoznat kao potencijalni
01.01.2024 u 10:15
Najvažniji obrok u toku dana je, naravno, doručak, to je prva stvar koju smo kao deca naučili o gastronomiji. Kroz osnovno obrazovanje mrzeli smo taj jutarnji obrok kod kuće i stalno pokušavali da ga izbegnemo, kao srednjoškolci smo ga, uvek pospani, na brzinu gutali. Studentima, daleko od mamine kuhinje, na raspolaganju su burek, pogačice i slične zanimacije iz mnogobrojnih pekara. Mnogi su zadržali običaj da to isto jedu i kad stignu na radno mesto, ukoliko pre toga već nisu kod kuće smazali sendvič. Naše bake i deke su često doručkovali poparu, odnosno bajati hleb poparen vrućom vodom ili mlekom, s malo svinjske masti. Posle su nam objasnili da sve to nije zdravo, pa smo prešli na ovsene pahuljice, voćne smutije, hranljive pločice bez glutena, šećera i masnoća. Najnovije preporuke
24.08.2021 u 14:00
Ako želimo da sačuvamo zdravu životnu sredinu, da budemo okruženi zelenilom a ne otpadom, da udišemo čist a ne zagađeni vazduh, onda se moramo za to izboriti, kad god je moguće i ličnim delovanjem. Ne možemo samo da čekamo da to umesto nas urade nadležne institucije, stručne ili nevladine organizacije. Ekološki aktivisti okupljeni oko „Eko straže” i drugih građanskih inicijativa su posvećenost pomenutim ciljevima potvrdili, pored ostalog, nacionalnom kampanjom čišćenja divljih deponija u svom neposrednom okruženju. Naime, zapaljeni otpad (pre svega plastika) na ovakvim mestima jedan je od glavnih izvora štetnih PM 2,5 čestica, koje ulaze u pluća i krvotok i izazivaju ozbiljna oboljenja. One dospevaju u vazduh i iz strujnih postrojenja, toplana, individualnih ložišta na ugalj, motornih vozila,
14.04.2024 u 22:29
Tinejdžerima je svojstveno da neumereno brinu o svom izgledu, porede ga s vršnjacima ili omiljenim estradnim zvezdama; mnogo vremena provode doterujući se, pa ipak često su nezadovoljni ishodom; stalno nalaze manjkavosti na svom licu ili pojedinim delovima tela i svaki ljubavni neuspeh doživljavaju kao potvrdu sopstvene ružnoće. Većina prestane s ovim kad odraste, kao zrele osobe počnu više da cene sebe i svoje telo, prihvataju nedostatke, nauče da istaknu vrline. A onda, kad se približi starost ili ako se nađu u životnim okolnostima koje prednost daju fizičkoj lepoti naspram svih ostalih kvaliteta, opet se kod nekih pojavi taj osećaj nesigurnosti, potreba da (pre svega sebi) stalno potvrđuju kako su zgodni, privlačni, poželjni. Tome doprinosi i savremena instagram ili fejsbuk kultura: ako
04.10.2023 u 12:33
U promenjenim životnim uslovima, čak i u sudaru s pandemijom, brže i bolje su se snašle osobe koje su verovale u sebe i svoje sposobnosti. Na njih kao da su manje uticala ograničenja, pritisci spolja, manjak ili, naprotiv, poplava informacija. Šta god da se dešava u okruženju, takvi ljudi uspevaju da ostanu pribrani i da se izbore za svoje interese. Bilo da je reč o problemima na poslu, potresima na ličnom, emotivnom planu ili pretnja koronom, oni ne klonu duhom, ne obaziru se na prepreke već traže način da ih savladaju i nastavljaju dalje. Kako im to polazi za rukom? Zašto nisu svi kao oni? Odgovor smo potražili od psihologa i psihoterapeuta Irene Verner, koja se posebno bavila ovom temom i pripremila vodič sa 30 tehnika jačanja samopouzdanja. Nije osećanje već stav – Samopouzdanje nije ni
