Zimski bluz
Potištenost koja se javlja kad su kraći dani, a vreme tmurno, može se, osim lekovima i lampama koje podražavaju sunčevu svetlost, savladati i što dužim boravcima napolju, na otvorenom, fizičkom aktivnošću, razgovorima s prijateljima
Da li ste neraspoloženi, bezvoljni, brže se umarate, ujutru se teško budite i pospani ste tokom dana, nervozni ste (više nego inače), nedostaju vam energija i samopouzdanje, često posežete za slatkišima, pecivima ili prženim krompirićima?
Ukoliko je odgovor na većinu ovih pitanja potvrdan, postoji mogućnost da vas je obuzela takozvana zimska depresija ili sezonski afektivni poremećaj (SAP), ponekad nazivan i sezonski afektivni sindrom (SAD). Pojavljuje se u jesenjim i zimskim mesecima, kad su dani kraći, tmurniji i hladniji, a nestaje na proleće. Pogađa sve generacije, žene češće nego muškarce, a zapažena je i nasledna sklonost. Prema studijama u Sjedinjenim Državama – gde je, inače, ovaj poremećaj prvi put istražen krajem prošlog veka – on se manifestuje gotovo redovno kod petine žitelja, a vezuje se za poremećaj u metabolizmu neurotransmitera zaduženih za raspoloženje (serotonina, melatonina i dopamina) izazvan nedostatkom prirodnog svetla i vitamina De.
Što više svetlosti
Iako se u većini slučajeva ovaj poremećaj raspoloženja povuče kad dani opet postanu duži i s više sunca, ponekad se pretvori u ozbiljnu depresiju, upozorava dr Majkl Terman, profesor kliničke psihologije na Univerzitetu „Kolumbija”, stručnjak za ovu vrstu poremećaja. Tada sezonska melanholija postane stalna tuga, privremena bezvoljnost se učvrsti kao trajan oblik nezainteresovanosti za ranije aktivnosti, izgubi se životna radost i potreba za društvom, opada učinak na poslu.
Britanski Nacionalni institut za zdravlje zato smatra da bi SAP trebalo tretirati kao svaki drugi oblik depresije, a američki stručnjaci preporučuju da se deluje preventivno već na prve znake jesenjeg zamora, letargije ili potištenosti.
Ono što ljudi mogu sami da preduzmu jeste da provode što više vremena napolju, na otvorenom, a ako su unutra da sede pored prozora ili u dobro osvetljenoj prostoriji; da se bave fizičkom aktivnošću; da se zdravije hrane; da razgovaraju s porodicom i prijateljima o tome kako se osećaju; da se češće posvete stvarima koje ih ispunjavaju svrhom i zadovoljstvom; da uvedu neki od metoda kontrole stresa. Ukoliko to ne pomogne, trebalo bi da potraže savet lekara.
U lečenju se primenjuju svetlosna terapija, psihoterapija i lekovi (antidepresivi).
Izlaganje svetlosti specijalnih lampi koje podražavaju sunčevu svetlost utiče na manje lučenje melatonina, „hormona sna”, a veće lučenje serotonina, „hormona sreće”. Ova terapija obično se primenjuje oko pola sata do sat vremena svakog jutra, najmanje tri do četiri sedmice, i pokazala se kao veoma efikasna i bezbedna za gotovo sve pacijente (izuzetak su oni s posebno osetljivim očima i oni koji uzimaju lekove ili suplemente s efektom pojačane osetljivosti na svetlo).
Svetlosna terapija deluje najbrže i daje najbolje rezultate, ali lampa mora biti proverenog kvaliteta (većina onih koje se nude preko interneta ne spadaju u tu kategoriju, zato bi trebalo konsultovati stručnjaka) i mora se redovno koristiti i to u skladu sa sopstvenim cirkadijalnim ritmom (fiziološkim odgovorom organizma na smenu dana i noći, odnosno svetla i tame, koji određuje vreme spavanja i budnog stanja).
Zabava umesto terapije
Najčešći oblik psihoterapije primenjivane u otklanjanju sezonske depresije je kognitivno-bihevioralna, koja polazi od toga da naše misli i ponašanje utiču na to kako se osećamo u određenim situacijama, pa kad njih promenimo, promenićemo i (negativna) osećanja. U lečenju se koristi i psihodinamička psihoterapija, u kojoj pacijent govori terapeutu o onome što ga trenutno muči i čemu teži (umesto, kao u klasičnoj psihoanalizi, o svojim iskustvima iz prošlosti).
Na kraju, tu su i lekovi.
Antidepresivi se dobijaju na recept, uglavnom selektivni inhibitor preuzimanja serotonina, koji povećava nivo ovog hormona u mozgu i popravlja raspoloženje. Uzima se na jesen pre pojave simptoma (kod onih koji su ranije već imali problema sa SAP) pa sve do proleća. Potrebno je, međutim, četiri do šest sedmica da lek počne da deluje; lek se koristi onako kako je propisano i terapija se ne sme prekinuti bez konsultacije s lekarom.
Psihijatar koji je osamdesetih godina prošlog veka prvi identifikovao i imenovao SAP, dr Norman E. Rozental, u knjizi „Zimski bluz”, kao prvi izbor ipak nudi strategije isprobane u raznim društvima i pre nego što je Američka psihijatrijska asocijacija ovaj sindrom uvrstila na listu mentalnih poremećaja.
„Možda biste poželeli da prespavate zimu kao medved, ali nemojte!”, piše dr Rozental. „Hodajte svaki dan barem pola sata, šetajte po prirodi, smislite razne sportske i zabavne aktivnosti napolju s porodicom i prijateljima, kako to čine Norvežani, učinite životni prostor vedrijim, poput Danaca ili Šveđana”, navodi ovaj doktor dalje u knjizi.
Veliki prozori, udoban nameštaj, topla odeća, zanimljivo društvo, vatra u kaminu i puno sveća – eto ugođaja koji će, pokazuje iskustvo Skandinavaca – oterati zimsku depresiju bez lekova, terapeuta i specijalnih lampi.
