Зимски блуз
Потиштеност која се јавља кад су краћи дани, а време тмурно, може се, осим лековима и лампама које подражавају сунчеву светлост, савладати и што дужим боравцима напољу, на отвореном, физичком активношћу, разговорима с пријатељима
Да ли сте нерасположени, безвољни, брже се умарате, ујутру се тешко будите и поспани сте током дана, нервозни сте (више него иначе), недостају вам енергија и самопоуздање, често посежете за слаткишима, пецивима или прженим кромпирићима?
Уколико је одговор на већину ових питања потврдан, постоји могућност да вас је обузела такозвана зимска депресија или сезонски афективни поремећај (САП), понекад називан и сезонски афективни синдром (САД). Појављује се у јесењим и зимским месецима, кад су дани краћи, тмурнији и хладнији, а нестаје на пролеће. Погађа све генерације, жене чешће него мушкарце, а запажена је и наследна склоност. Према студијама у Сједињеним Државама – где је, иначе, овај поремећај први пут истражен крајем прошлог века – он се манифестује готово редовно код петине житеља, а везује се за поремећај у метаболизму неуротрансмитера задужених за расположење (серотонина, мелатонина и допамина) изазван недостатком природног светла и витамина Де.
Што више светлости
Иако се у већини случајева овај поремећај расположења повуче кад дани опет постану дужи и с више сунца, понекад се претвори у озбиљну депресију, упозорава др Мајкл Терман, професор клиничке психологије на Универзитету „Колумбија”, стручњак за ову врсту поремећаја. Тада сезонска меланхолија постане стална туга, привремена безвољност се учврсти као трајан облик незаинтересованости за раније активности, изгуби се животна радост и потреба за друштвом, опада учинак на послу.
Британски Национални институт за здравље зато сматра да би САП требало третирати као сваки други облик депресије, а амерички стручњаци препоручују да се делује превентивно већ на прве знаке јесењег замора, летаргије или потиштености.
Оно што људи могу сами да предузму јесте да проводе што више времена напољу, на отвореном, а ако су унутра да седе поред прозора или у добро осветљеној просторији; да се баве физичком активношћу; да се здравије хране; да разговарају с породицом и пријатељима о томе како се осећају; да се чешће посвете стварима које их испуњавају сврхом и задовољством; да уведу неки од метода контроле стреса. Уколико то не помогне, требало би да потраже савет лекара.
У лечењу се примењују светлосна терапија, психотерапија и лекови (антидепресиви).
Излагање светлости специјалних лампи које подражавају сунчеву светлост утиче на мање лучење мелатонина, „хормона сна”, а веће лучење серотонина, „хормона среће”. Ова терапија обично се примењује око пола сата до сат времена сваког јутра, најмање три до четири седмице, и показала се као веома ефикасна и безбедна за готово све пацијенте (изузетак су они с посебно осетљивим очима и они који узимају лекове или суплементе с ефектом појачане осетљивости на светло).
Светлосна терапија делује најбрже и даје најбоље резултате, али лампа мора бити провереног квалитета (већина оних које се нуде преко интернета не спадају у ту категорију, зато би требало консултовати стручњака) и мора се редовно користити и то у складу са сопственим циркадијалним ритмом (физиолошким одговором организма на смену дана и ноћи, односно светла и таме, који одређује време спавања и будног стања).
Забава уместо терапије
Најчешћи облик психотерапије примењиване у отклањању сезонске депресије је когнитивно-бихевиорална, која полази од тога да наше мисли и понашање утичу на то како се осећамо у одређеним ситуацијама, па кад њих променимо, променићемо и (негативна) осећања. У лечењу се користи и психодинамичка психотерапија, у којој пацијент говори терапеуту о ономе што га тренутно мучи и чему тежи (уместо, као у класичној психоанализи, о својим искуствима из прошлости).
На крају, ту су и лекови.
Антидепресиви се добијају на рецепт, углавном селективни инхибитор преузимања серотонина, који повећава ниво овог хормона у мозгу и поправља расположење. Узима се на јесен пре појаве симптома (код оних који су раније већ имали проблема са САП) па све до пролећа. Потребно је, међутим, четири до шест седмица да лек почне да делује; лек се користи онако како је прописано и терапија се не сме прекинути без консултације с лекаром.
Психијатар који је осамдесетих година прошлог века први идентификовао и именовао САП, др Норман Е. Розентал, у књизи „Зимски блуз”, као први избор ипак нуди стратегије испробане у разним друштвима и пре него што је Америчка психијатријска асоцијација овај синдром уврстила на листу менталних поремећаја.
„Можда бисте пожелели да преспавате зиму као медвед, али немојте!”, пише др Розентал. „Ходајте сваки дан барем пола сата, шетајте по природи, смислите разне спортске и забавне активности напољу с породицом и пријатељима, како то чине Норвежани, учините животни простор ведријим, попут Данаца или Швеђана”, наводи овај доктор даље у књизи.
Велики прозори, удобан намештај, топла одећа, занимљиво друштво, ватра у камину и пуно свећа – ето угођаја који ће, показује искуство Скандинаваца – отерати зимску депресију без лекова, терапеута и специјалних лампи.
