Аутор: Александра Мијалковић
04.10.2023 у 12:30
Да ли сте нерасположени, безвољни, брже се умарате, ујутру се тешко будите и поспани сте током дана, нервозни сте (више него иначе), недостају вам енергија и самопоуздање, често посежете за слаткишима, пецивима или прженим кромпирићима? Уколико је одговор на већину ових питања потврдан, постоји могућност да вас је обузела такозвана зимска депресија или сезонски афективни поремећај (САП), понекад називан и сезонски афективни синдром (САД). Појављује се у јесењим и зимским месецима, кад су дани краћи, тмурнији и хладнији, а нестаје на пролеће. Погађа све генерације, жене чешће него мушкарце, а запажена је и наследна склоност. Према студијама у Сједињеним Државама – где је, иначе, овај поремећај први пут истражен крајем прошлог века – он се манифестује готово редовно код петине житеља, а
03.09.2024 у 11:05
Гибаница, пица, погачице, слани мафини, слатке куглице све су то чести гости на нашој трпези, које добро познајемо, волимо и поносимо се оригиналним породичним (или сопственим) рецептом за њихову припрему. Зна се и које су намирнице обавезне у прављењу ових специјалитета. Па ипак, и искусни кувари понекад се изненаде кад открију да се сваки од ових рецепата може увођењем само једног новог састојка тако изменити да се добије сасвим нови, другачији и богатији укус. Тај састојак је, у овом случају – бундева. Један од најомиљенијих плодова јесени, јефтин, приступачан и благотворан за здравље организма, захваљујући својој неутралној ароми може се искористити за све врсте јела, од супа и чорби до пита и торти, али и за она која традиционално у израду не укључују бундеву. Таква јела смо
27.09.2023 у 20:58
Он је негован и дотеран неожењени тридесетогодишњак који води удобан живот, ради посао који му се допада, чак и ако није сталан и добро плаћен, често излази, путује, прати модне и друштвене трендове, није оптерећен ни породичним ни егзистенцијалним проблемима. Звучи као савршен мушкарац? Међутим... он и даље станује код родитеља. Ту има удобан кревет, веш му је опран, испеглан и уредно наслаган у орман, увек га чека скуван ручак, без питања где је и с ким био, куда иде и кад се враћа кући. Ова појава је запажена почетком миленијума у Италији, нарочито у јужним крајевима земље и на Сицилији, а била је толико честа да је италијански министар финансија Томазо Падоа Скиопа за њих сковао 2007. неологизам „bamboccionе” (бамбочоне – велика беба). Феномен је препознат као потенцијални
01.01.2024 у 10:15
Најважнији оброк у току дана је, наравно, доручак, то је прва ствар коју смо као деца научили о гастрономији. Кроз основно образовање мрзели смо тај јутарњи оброк код куће и стално покушавали да га избегнемо, као средњошколци смо га, увек поспани, на брзину гутали. Студентима, далеко од мамине кухиње, на располагању су бурек, погачице и сличне занимације из многобројних пекара. Многи су задржали обичај да то исто једу и кад стигну на радно место, уколико пре тога већ нису код куће смазали сендвич. Наше баке и деке су често доручковали попару, односно бајати хлеб попарен врућом водом или млеком, с мало свињске масти. После су нам објаснили да све то није здраво, па смо прешли на овсене пахуљице, воћне смутије, хранљиве плочице без глутена, шећера и масноћа. Најновије препоруке
24.08.2021 у 14:00
Ако желимо да сачувамо здраву животну средину, да будемо окружени зеленилом а не отпадом, да удишемо чист а не загађени ваздух, онда се морамо за то изборити, кад год је могуће и личним деловањем. Не можемо само да чекамо да то уместо нас ураде надлежне институције, стручне или невладине организације. Еколошки активисти окупљени око „Еко страже” и других грађанских иницијатива су посвећеност поменутим циљевима потврдили, поред осталог, националном кампањом чишћења дивљих депонија у свом непосредном окружењу. Наиме, запаљени отпад (пре свега пластика) на оваквим местима један је од главних извора штетних ПМ 2,5 честица, које улазе у плућа и крвоток и изазивају озбиљна обољења. Оне доспевају у ваздух и из струјних постројења, топлана, индивидуалних ложишта на угаљ, моторних возила,
14.04.2024 у 22:29
Тинејџерима је својствено да неумерено брину о свом изгледу, пореде га с вршњацима или омиљеним естрадним звездама; много времена проводе дотерујући се, па ипак често су незадовољни исходом; стално налазе мањкавости на свом лицу или појединим деловима тела и сваки љубавни неуспех доживљавају као потврду сопствене ружноће. Већина престане с овим кад одрасте, као зреле особе почну више да цене себе и своје тело, прихватају недостатке, науче да истакну врлине. А онда, кад се приближи старост или ако се нађу у животним околностима које предност дају физичкој лепоти наспрам свих осталих квалитета, опет се код неких појави тај осећај несигурности, потреба да (пре свега себи) стално потврђују како су згодни, привлачни, пожељни. Томе доприноси и савремена инстаграм или фејсбук култура: ако
04.10.2023 у 12:33
У промењеним животним условима, чак и у судару с пандемијом, брже и боље су се снашле особе које су веровале у себе и своје способности. На њих као да су мање утицала ограничења, притисци споља, мањак или, напротив, поплава информација. Шта год да се дешава у окружењу, такви људи успевају да остану прибрани и да се изборе за своје интересе. Било да је реч o проблемима на послу, потресима на личном, емотивном плану или претња короном, они не клону духом, не обазиру се на препреке већ траже начин да их савладају и настављају даље. Како им то полази за руком? Зашто нису сви као они? Одговор смо потражили од психолога и психотерапеута Ирене Вернер, која се посебно бавила овом темом и припремила водич са 30 техника јачања самопоуздања. Није осећање већ став – Самопоуздање није ни
