25.02.2024 u 18:45
Kultura otkazivanja, ili prema engleskoj frazi kensel-kultura (cancel culture), proširila se na Tviteru 2010. godine, tačnije na mreži Black Twiter, na kojoj su se povezivali Afroamerikanci u nameri da podvuku teme diskriminacije i rasizma. Vrhunce je dosegla za vreme pandemije kada su se milioni ljudi preselili na društvene mreže i, odatle, krenuli u oštre „kulturne likvidacije” i onlajn linčovanje javnih ličnosti, grupa, institucija, ideja pa i čitavih kultura. Reč je o praksi uklanjanja iz javnog prostora pojedinaca i grupa koji su navodno prekršili neke dominantne društvene norme i vrednosti. Na Vikipediji piše da najdalji koreni „kulture otkazivanja” sežu u doba antičke Grčke, kada je ostrakizmom nazivana mera prvobitno uperena protiv ljudi koji su želeli da vrate tiraniju u Atinu. Ka
17.01.2024 u 13:45
Krajem prošle godine u galeriji Studentskog kulturnog centra održana je izložba „Nove tendencije ’60”, kao svojevrsni omaž umetničkoj sceni u Italiji šezdesetih godina prošlog veka. Izložbu je organizovala Fondacija „Mira Brtka” u saradnji sa „Art medijom”, a u fokusu „Novih tendencija” bilo je podsećanje na tri izložbe: „Gencay, Brtka, Franchini”, održanoj u Rimu 1964. godine, zatim „Forme presenti” (Prisutne forme, Rim, 1965) i na izložbu „Illumination” (Iluminacije) u Trentu 1967. godine, na kojoj se predstavila istoimena umetnička grupa. Fondacija „Mira Brtka” nosi ime po izuzetnoj slovačkoj umetnici koja je bila i modni kreator, pozorišna i filmska rediteljka. Završila je studije režije na beogradskoj Akademiji za pozorište, film i televiziju, uradila je scenario za prvi animirani
10.01.2024 u 15:30
Dragomir Zupanc dobitnik je nagrade „Branko Vučićević” na Festivalu metafilma održanom krajem prošle godine. Svoj radni vek proveo je u Radio-televiziji Beograd i, između ostalih, režirao serije „Slikarski pravci 20. veka” (Lazar Trifunović), „Prilozi za istoriju JU filma i politpornografiju” (posvećeni Želimiru Žilniku, Branku Vučićeviću, Karpu Aćimoviću Godini i Dušanu Makavejevu), kao i portrete pisaca „Tamo gde loze plaču” (Dnevnici B. Pekića) i „Danilo Kiš, uspomene, sećanja”. Osnivač je i umetnički direktor revije Dani slovenačkog filma u Beogradu. Šta je to metafilm? To su filmovi ogoljene strukture, raspakovane ili demontirane forme. Reč je o podžanru, snimanju „filma o filmu”. Na ovogodišnjem festivalu su se izdvajala: „Skriveno lice jugoslovenskog filma” Dejana Vlaisa
