Svi Magini snovi

„Godine tragalaštva s dozom prefinjenosti” bio je jedan od najtačnijih komentara koji se pojavio na vest da je vajarka Gordana Kaljalović Odanović dobitnica „Politikine” nagrade za najbolju izložbu u protekloj, 2023. godini. Nagrada je ovoj umetnici pripala za izložbu „Slobodan let : Maga Magazinović, kroz vremensku i prostornu disperziju”, održanu u Bioskopu „Balkan”, a organizator je Fondacija „Saša Marčeta”. Koautorstvo izložbe potpisuje montažerka i video-umetnica Branka Pavlović.

Ovom izložbom i pričom o heroini plesa Magi Magazinović Gordana Kaljalović Odanović je modernim, atraktivno izražajnim sredstvima simbolički aktuelizovala, ali i kritički kontekstualizovala konkretnu temu i na autentičan način uspostavila dijalog sa savremenim vremenom.

Kada sam vas pozvala da vam javim da ste vi, u vrlo jakoj ovogodišnjoj konkurenciji, dobili „Politikinu” nagradu, rekli ste mi da ste se „zaledili”. Kada ste videli svoje ime u prvih pet, da li ste se nadali?

Zbog obaveza oko izložbe u Muzeju savremene umetnosti nisam imala vremena da mislim o ishodu žiriranja. Takođe sam mislila da će konačna odluka biti donesena sredinom januara. Pored toga, ovo je sedmi put da sam u užem izboru. Kao i skoro za svaku novu izložbu poslednjih desetak godina. Jednostavno nisam mogla odmah da reagujem. Osećala sam se zatečenom. Tek kasnije osećanja su počela da se „odmotavaju”.

Činjenica da su u izboru bili izvrsni umetnici s jedne strane me je radovala što sam bila u takvoj ekipi, čiji rad cenim. To mi je donelo iskustvo rada na projektima s većim brojem umetnika. Istovremeno sam i svesna da je u „Slobodan let” uložena velika energija i angažovanje i da ima određenu ozbiljnost i kompleksnost.

Zašto ste izabrali Magu Magazinović za temu izložbe? Da li to ima veze s činjenicom da je protekla godina bila u znaku 100 godina baleta u Srbiji ili je koincidencija slučajna?

Ako slučaj shvatimo kao pojavni oblik i način ispoljavanja nužnosti kako se u nekom od filozofskih promišljanja smatra, onda je ta podudarnost spoj nenamernih i objektivnih okolnosti.

Podatak da su danas na globalnom nivou položaj žena i osvojene slobode ponovo dovedene u pitanje, da regresivni tokovi poništavaju vrednosne domete ženske borbe, izvodi u prvi plan i činjenicu da se Maga Magazinović, jedinstvena ličnost na ovim prostorima početkom 20. veka u maloj patrijarhalnoj sredini usudila da ustaljenim stereotipima u pogledu uloge i mesta žene u društvu suprotstavi koncept nove, aktivne, osvešćene žene koja može da oblikuje svoj život i doprinese zajednici svojom učešćem i aktivnom ulogom u društvenim procesima. Obrazujući se i živeći u različitim sredinama i kulturama želela je da poveže ono najbolje i jednog i drugog sveta.

Posebno je od značaja Magino bavljenje telom i igrom u teorijskoj i praktičnoj formi, stavom o značaju povezivanja telesnog i duhovnog iskustva, na osnovama poznavanja antičkog grčkog odnosa prema telu kao i Ničeovog stava da svi kulturni procesi počinju od tela. Aktuelnost njene misli i avangardnost stvaralaštva otvarale su puteve i širile vidike ka novom i drugačijem svetu.

Šta je vama bilo najintrigantnije u biografiji Mage Magazinović i šta je bila osnovna teza koncepta ove izložbe?

Teško je odvojiti sve aspekte Maginog rada jer su poticali iz jedinstvenog misaonog i emocionalnog sklopa njene ličnosti i u taj glavni tok ulivale su se energije njene kreativnosti, vizionarskog pogleda, aktivizma i humanističkog odnosa prema životu i svetu.

Za mene je kao vajarku i vizuelnu umetnicu posebno značajan Magin koncept tela, pokret i igra koja prožima sve aspekte života i stvaralaštva. Odnos prema telu koje se može shvatiti kao društveni, kulturni objekt, ali i mesto ukrštanja različitih interesa – religijskih, političkih, društvenih, što ga čini i objektom manipulacije i zloupotrebe.

Maga se zalaže za osvešćeno telo, osvešćenu ženu, „življeno” telo (E. Gros), anticipirajući novo vreme u kome žena treba da ima aktivnu ulogu.

„Slobodan let” je koncipiran kao transmedijski projekt kojim bi se kroz poetski filter predstavila izuzetna pojava, život, rad i aktivizam Mage Magazinović, na fonu društvenih, istorijskih događaja vremena u kojem je živela.

Kulturne istorijske konotacije Bioskopa „Balkan” takođe su bitne za projekt, shvaćene kao deo simbolike kulturnog transfera Beograd–Berlin, Balkan–Evropa.

Integrisanjem dokumentarne građe i snimanih vizuelnih sadržaja, video-materijala s određenih lokacija preko nekoliko celina formiran je vizuelni i zvučni ambijent i u okviru te novostvorene „realnosti” odvija se narativ o Magi Magazinović. Ukrštanjem vremenskih i prostornih perspektiva, paralelno uspostavljenih tokova naracije, formirana je kolažna struktura koja odgovara fragmentarnosti predstave, čime se otvara dijalog prošlosti i sadašnjosti.

Crno-bela višekanalna instalacija zamišljena je kao vremenski i vizuelni okvir.

U centar je postavljena projekciona instalacija od platna u obliku talasa (Magine koreografije realizovane nekad pored reke po uzoru na Izadoru Dankan), na kojoj se odvija priča o telu (projekcija u boji).

Predstavili ste nekoliko modela haljina i nazvali ih „Haljine od snova”. Od čijih su snova one satkane i koje ste realne materijale koristili u njihovoj izvedbi?

Magini snovi su zapravo postali realnost. Haljine su ovde metafora određenih situacija i stanja. Mapiranje mesta i trasa kojima se Maga kretala u potrazi za znanjem i novim ostvareno je kroz mrežu ručno sečenog papira ugrađenih u transparentnu haljinu. Haljina u obliku hitona (starogrčki oblik tunike, prim. red.) načinjena od plisiranih stranica „Politike” omaž je Maginom radu u „Politici” kao prvoj ženi novinaru, za koju se u prvom Leksikonu novinarstva nažalost nije našlo mesto.

Tragični periodi u Maginom životu simbolizovani crnim drapiranim papirom oko koga se omotavaju krugovi kao circulus viciosus života i sudbine.

Na jednoj od haljina multiplicirana figura igračice u skoku (autentična koreografska poza) može se simbolično shvatiti kao ideogram Maginog imena, njenog stremljenja u novo, u nepoznato, u daljine. Bela drapirana haljina, poput krila, ima simboliku leta, nesputanosti, predstavlja „šifru slobode”.

Šta predstavljaju ovi atributi plesa: stopala, šake, haljine, pokret?

Ovi materijalni entiteti govore o nečem drugom, izlaze iz okvira svoje materijalnosti u prostor imaginarnog, bestelesnog.

Putem svetla (usmerenog) izlaženjem iz senke zamračenog galerijskog prostora ostvaruje se putovanje od površine stvari do njenog središta i suštine

Kroz multipliciranje sličnih formi ostvaruje se metafora pokreta, da bi u sledećoj etapi u videu bio pretvoren u aktivnu pulsirajuću sliku.

Na izložbi je prikazan i video-materijal koji kombinuje arhivske i realne snimke kao dijalog prošlosti i budućnosti. Kako ste se pripremali, šta je sve korišćeno od materijala u ovom radu i s kojim ciljem?

Postoji značajna literatura o Magi Magazinović kao i njena autobiografska knjiga koja nas uvodi u Maginu poetiku i složenu i višeslojnu problematiku kojom se bavila. Preko koje se i može upoznati s teorijama i praksom umetniče igre početkom 20. veka, koje je Maga pratila i usvajala, a zatim promovisala i uvela u Srbiju pre klasičnog baleta.

Arhivski materijal u vezi s Maginim koreografskim rešenjima, takođe dokumentarni foto i filmski materijal o Beogradu i Berlinu tog vremena, načinu života, ritmu dve kulturološki i civilizacijski različite sredine. Projektom je koncipiran kreativan odgovor na koreografije Mage Magazinović, reinterpretacijom njenih koreografskih tačaka snimljenih na promenljivom fonu savremenih urbanih celina Beograda i Berlina. Što je omogućio i kreativni dijalog u radu s Brankom Pavlović. Statični kadrovi su kombinovani s dinamičnim, realnim, čime je uspostavljena dijaloška relacija sadašnjosti i prošlosti vremena i prostora. Materijali i tehnike korišćeni u video i skulpturalnim instalacijama izražavaju simboličan i metaforičan odnos prema realnom (svetla, velovi, zavese, porcelan, projekcije).

Vas bez sumnje odlikuju vrednoća, promišljenost u radu. Na koji način ste vi zaigrani umetnošću?

Rekla bih da je „unutrašnja nužnost” to što me pokreće i usmerava u radu. Volja za istraživanjem, čime se otvara prostor maštanja i igre. Moja sklonost ka promeni je deo mog kreda zasnovanog na Bergsonovskom principu da je menjanje uslov trajanja. Stalno iskušavanje novih mogućnosti i ulazak u kreativnu igru može se shvatiti kao način metafizičkog otpora neumitnosti sudbine. Kraj jedne faze i početak nove otvara i širi izbore u novim pravcima i donosi elemente uzbuđenja, ushićenja, ali i borbe i savlađivanja otpora što su sve elementi igre, a što daje osećaj ponovnog proživljavanja života u malom, u svim njegovim krajnostima i intenzitetima.

Odlikuje vas i ženstvenost u izvedbi. Koje vas teme privlače?

Pre bih se poslužila Kunderinom definicijom lakog i teškog koja se odnosi na karakter dela i utisak koji stvara (kada govori o Šopenu i Betovenu). Dijapazon tema sadržaja i materijala koje korespondentno koristim varira od lakih do teških.

Preferiram prozračne materijale koji omogućavaju razigravanje ideje, širenje u novim pravcima, transcendiranje materijalnog.

Postoje paralelno nekolike teme na kojima radim, nekada istovremeno, nekada naizmenično, sustižući jedna drugu. One se nadovezuju, ponekad prepliću proširuju. Tema praznine, šupljine, negativnog volumena, koja ima ontološko značenje u jednom periodu bila je primarna. U nekoliko ciklusa je na različite načine artikulisana. Tema prirode i pejzaža, prirodnih fenomena, vode, oblaka i sl. transponovana je u cikluse, bilo kao eko-odjek preko efemernih formi ili instalacija od pausa s granjem i drugim elementima iz prirode do plastičnih creva i vode kao predstave pejzaža postindustrijskog doba ili kao apstrahovana geometrijska forma u drvetu koja preuzima ritmove iz prirode. Takođe tema identiteta i odrastanja. Literarni sadržaji kroz nekoliko ciklusa u vezi s knjigom, tekstom, transpozicijom literarnog u vizuelno bili su u fokusu mog interesovanja. Karakter mog istraživanja i rada mogao bi se označiti kao kontinuitet promene. Takođe, tu su i teme autorskih kustoskih projekata od prirode preko društvenih i onih s istorijskim konotacijama, na šta ukazuju i nazivi Rekonfiguracija predela, Poetika linije, Skok u prazno, Grafit materija i energija spiritualne teritorije, Intimni program za studiju predmeta u enterijeru, Izbliza izdaleka 1914/18.

Kakva je pozicija umetnika danas i ovde?

Umetnost i kultura kao identitetska odrednica jednog društva vrednosni je otisak u vremenu. Nažalost, u društvima gde politička volja diktira i oblikuje kulturu društvo će se naći na margini istorije. Na umetniku počiva složena struktura kulture, od koga zavisi čitav sistem kulturnih odrednica – timova stručnjaka, galerista, teoretičara istoričara, kustosa kao i konsekventno – institucija, muzeja, galerija, ministarstva. Umetnik podnosi najveći teret, a pri tome nema podršku društva ni države. Deset godina zatvorenosti muzeja odrazili su se drastično na nivo obrazovanja i kulture stanovništva. Tako da su danas posetioci muzeja i galerija najviše stranci. Uvođenje tendera u kulturu ima devastirajuće efekte jer su načini prezentacije kulture i umetnosti kroz ovu formu banalizovani, obezvređeni i degradirani. U vreme korone London je za kulturu odvojio oko milion funti, Nemačka 26 miliona evra. Grad Beograd je tada ukinuo konkurs za projekte u kulturi, a podigao netransparentni i vrednosno diskutabilni spomenik Stefanu Nemanji.

Svojevremeno je postojala praksa otkupa jednog umetničkog dela sa samostalne izložbe i davana finansijska podrška za realizaciju. Takođe i umanjenje poreza na umetnički materijal. Sada je budžetsko odvajanje za kulturu svedeno na 0,66 odsto dok zemlje u okruženju daju tri i više. Takođe, imaju u svojoj kulturnoj politici planirano mesto za umetnike (Slovenija omogućava umetnicima aktivno mesto u kreativnom doprinosu arhitektonskim rešenjima). Danas je ustanovljena forma konkursa ministarstva i grada, ali veliki broj umetnika ne dobija sredstva uprkos radu i ličnim sredstvima koja ulažu. Proliferacija spomeničke skulpture po ukusu političih struktura i komisija bez profesionalne kompetencije vratila nas je desetinama godina unazad. Nepostojanje tržišta kao i ogroman procenat koji galerije uzimaju za prodaju umetničkih dela od 30 do 40 odsto. Sve to stvara jedan kreativno nepovoljan ambijent.

Profetski govoreći o značaju ulaganja u kulturu, umetnost, zdravstvo, podizanje nivoa životnog standarda, umesto u vojsku i naoružanje, Maga Magazinović kao da je predosećala današnje vreme u kome se zvecka oružjem.