Политика Магазин

Култура

16.04.2024 у 14:30

„Чија је ово униформа”, „Свако има свој океан”, „Да сам знао све бих исто урадио”... Ово су само неки од уобичајено луцидних наслова којима је Здравко Јоксимовић назвао најновију серију радова посвећену уметнику Бори Иљовском (1942–2013). И Бора Иљовски и Здравко Јоксимовић лауреати су „Политикине” награде. Изложба у Музеју Цептер једноставно је названа „Омаж Бори Иљовском”. Здравко Јоксимовић је вајар, професор Факултета ликовних уметности у Београду, аутор је споменика Зорану Ђинђићу, Исидори Секулић, Карлу Малдену, Ђурђу Бранковићу. Ова изложба је његова 50. самостална. Откуд потреба да целу серију радова посветите уметнику Бори Иљовском? Одговор је једноставан. Борин опус ме је одувек привлачио. Његова доследност у истраживању основних ликовних изражајних средстава је резул

Култура

07.04.2024 у 11:45

Измештање из познатог

У галерији „Вилине воде”, великом, релативно новом простору, отворена је изложба Игора Марсенића названа „25/50”, како би симболично указала на 25 година рада и 50 година живота овог уметника, који ће нам на питање да ли ове датуме доживљава као стваралачку и животну прекретницу одговорити: „Не верујем у прекретнице, преокрете или заокрете. Верујем у ток.” Представили сте дела у широком распону настајања. Како сте правили избор, шта вам је било најважније? Нисам желео да изложба „25/50” на било који начин делује као затварање круга. Било професионалног или животног. Или да делује као рециклажа старих идеја услед недостатка нових. Учинило ми се да фантастични простор галерије „Вилине воде” даје могућност потпуно новог сагледавања радова који су до сада углавном излагани у га

Култура

24.03.2024 у 13:30

„Галаксија” идеална за Експо

Ретроспективна изложба Владана Радовановића, добитника Политикине награде за 2021. годину, биће отворена 28. марта у Музеју савремене уметности у Београду. Уметник посебног кова, чији је ум у 92. години био остао оштар и проницљив, нажалост није дочекао овај тренутак, преминуо је у мају прошле године. Последњи рад који ће публика моћи да види је Тактизон 13, рад који је Владан успео да реализује 2021. године. Политикину награду добио је за инсталацију А галаксија около сија. Захтеван посао припреме ове изложбе припао је кустосу, историчару уметности Саши Јањићу. Како је дошло до тога да се сада, постхумно, приређује изложба Владана Радовановића? Прича о овој изложби подједнако је занимљива као и сам опус овог несвакидашњег уметника. Први мини-прегледи Радовановићевог ствара

Култура

25.02.2024 у 18:45

Лице и наличје културне ликвидације

Култура отказивања, или према енглеској фрази кенсел-култура (cancel culture), проширила се на Твитеру 2010. године, тачније на мрежи Black Twiter, на којој су се повезивали Афроамериканци у намери да подвуку теме дискриминације и расизма. Врхунце је досегла за време пандемије када су се милиони људи преселили на друштвене мреже и, одатле, кренули у оштре „културне ликвидације” и онлајн линчовање јавних личности, група, институција, идеја па и читавих култура. Реч је о пракси уклањања из јавног простора појединаца и група који су наводно прекршили неке доминантне друштвене норме и вредности. На Википедији пише да најдаљи корени „културе отказивања” сежу у доба античке Грчке, када је остракизмом називана мера првобитно уперена против људи који су желели да врате тиранију у Атину. Касније се

Култура

10.02.2024 у 21:45

Кнез Михаило: Лице рањивог поноса

Историјски музеј Србије је почетком 2022. године откупио изузетно вредно дело – заборављени портрет кнеза Михаила Обреновића, рад Димитрија Аврамовића, једног од најистакнутијих српских сликара прве половине 19. века. Тим поводом биће ускоро објављена и посебна публикација ауторке др Катарине Митровић, кустоскиње и музејског саветника Историјског музеја Србије. Портрет кнеза Михаила Обреновића о коме је овде реч завршен је 1841. године. У каквом друштвеном амбијенту настаје ово дело? Реч је о најстаријем званичном портрету младог кнеза Михаила и истовремено једном од најуспелијих дела наше портретске уметности, које је стицајем околности остало потпуно непознато. Портрет је настао крајем 1840. и почетком 1841. године и његов настанак се поклапа с временом консолидаци

Култура

21.01.2024 у 12:30

Сви Магини снови

„Године трагалаштва с дозом префињености” био је један од најтачнијих коментара који се појавио на вест да је вајарка Гордана Каљаловић Одановић добитница „Политикине” награде за најбољу изложбу у протеклој, 2023. години. Награда је овој уметници припала за изложбу „Слободан лет : Мага Магазиновић, кроз временску и просторну дисперзију”, одржану у Биоскопу „Балкан”, а организатор је Фондација „Саша Марчета”. Коауторство изложбе потписује монтажерка и видео-уметница Бранка Павловић. Овом изложбом и причом о хероини плеса Маги Магазиновић Гордана Каљаловић Одановић је модерним, атрактивно изражајним средствима симболички актуелизовала, али и критички контекстуализовала конкретну тему и на аутентичан начин успоставила дијалог са савременим временом. Када сам вас позвала да вам

Култура

17.01.2024 у 13:45

Омаж јединственом универзуму

Крајем прошле године у галерији Студентског културног центра одржана је изложба „Нове тенденције ’60”, као својеврсни омаж уметничкој сцени у Италији шездесетих година прошлог века. Изложбу је организовала Фондација „Мира Бртка” у сарадњи са „Арт медијом”, а у фокусу „Нових тенденција” било је подсећање на три изложбе: „Gencay, Brtka, Franchini”, одржаној у Риму 1964. године, затим „Forme presenti” (Присутне форме, Рим, 1965) и на изложбу „Illumination” (Илуминације) у Тренту 1967. године, на којој се представила истоимена уметничка група. Фондација „Мира Бртка” носи име по изузетној словачкој уметници која је била и модни креатор, позоришна и филмска редитељка. Завршила је студије режије на београдској Академији за позориште, филм и телевизију, урадила је сценарио за први анимирани фил

Култура

10.01.2024 у 15:30

Необични доживљај авангарде

Драгомир Зупанц добитник је награде „Бранко Вучићевић” на Фестивалу метафилма одржаном крајем прошле године. Свој радни век провео је у Радио-телевизији Београд и, између осталих, режирао серије „Сликарски правци 20. века” (Лазар Трифуновић), „Прилози за историју ЈУ филма и политпорнографију” (посвећени Желимиру Жилнику, Бранку Вучићевићу, Карпу Аћимовићу Години и Душану Макавејеву), као и портрете писаца „Тамо где лозе плачу” (Дневници Б. Пекића) и „Данило Киш, успомене, сећања”. Оснивач је и уметнички директор ревије Дани словеначког филма у Београду. Шта је то метафилм? То су филмови огољене структуре, распаковане или демонтиране форме. Реч је о поджанру, снимању „филма о филму”. На овогодишњем фестивалу су се издвајала: „Скривено лице југословенског филма” Дејана Влаиса

Култура

01.01.2024 у 16:30

На леду нема протекције

БИЈЕНАЛЕ У ВЕНЕЦИЈИ

Путовања

09.10.2023 у 11:31

Чај с господином Дарсијем

Синоним за градитељску елеганцију 18. века, Бат је град који своју господственост и софистицираност дугује архитектури џорџијанског периода (1714–1830). Налази се западно од Лондона, а путовање возом из британске престонице до града познатог по својим лековитим изворима траје око сат и по времена. У преводу, бат је купатило, јер су стари Римљани у првом веку нове ере трансформисали ископану насеобину Келта с врелим изворима и саградили купалишта и римски храм у долини реке Ејвон. Бат има четири извора лековите воде с просечном температуром између 36 и 45 степени. Вода садржи 43 минерала. Природни извори Аутентичан археолошки локалитет – Римско купатило и храм богиње Минерве Сулис (Римљани су Бат звали Aquae Sulis, па је отуда и Минерва – Минерва Сулис) налазе се у самом средишту