„Galaksija” idealna za Ekspo
Vladan Radovanović je od kritičara zahtevao neverovatno znanje koje se nije ticalo samo umetnosti ili generalno humanističkih nauka već enciklopedijsko znanje iz različitih oblasti, kao što su astronomija, fizika, lingvistika, kaže Saša Janjić
Retrospektivna izložba Vladana Radovanovića, dobitnika Politikine nagrade za 2021. godinu, biće otvorena 28. marta u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu. Umetnik posebnog kova, čiji je um u 92. godini bio ostao oštar i pronicljiv, nažalost nije dočekao ovaj trenutak, preminuo je u maju prošle godine. Poslednji rad koji će publika moći da vidi je Taktizon 13, rad koji je Vladan uspeo da realizuje 2021. godine. Politikinu nagradu dobio je za instalaciju A galaksija okolo sija. Zahtevan posao pripreme ove izložbe pripao je kustosu, istoričaru umetnosti Saši Janjiću.
Kako je došlo do toga da se sada, posthumno, priređuje izložba Vladana Radovanovića?
Priča o ovoj izložbi podjednako je zanimljiva kao i sam opus ovog nesvakidašnjeg umetnika. Prvi mini-pregledi Radovanovićevog stvaralaštva desili su se krajem sedamdesetih godina, prvo u Salonu muzeja savremene umetnosti u Beogradu, a kasnije i u Galeriji suvremene umetnosti u Zagrebu. Planovi za prvu, pravu retrospektivu datiraju još s kraja devedesetih godina 20. veka, kada je zakazana velika izložba u Muzeju savremene umetnosti na Ušću. Nažalost, termin izložbe se poklopio s bombardovanjem SR Jugoslavije 1999. godine i ta izložba se nikad nije desila. Posle 2000. još jednom se pokušalo sa organizovanjem ove izložbe, međutim, i taj pokušaj je propao, da bi na kraju pre nekoliko godina ponovo počelo da se razmatra pitanje Radovanovićeve retrospektive u muzeju. Napravljeni su novi planovi i određen neki okvirni datum koji Vladan nažalost nije dočekao. Njegova smrt nas je ubrzala u pripremama, ali i pokazala da moramo više da vodimo računa o svim drugim domaćim umetnicima koji nisu na valjan način predstavljeni, obrađeni ili zastupljeni u našoj istoriji umetnosti.
Opus ovog umetnika je velik i složen, iza njega je gotovo sedam decenija stvaranja. Na šta se sve ova izložba fokusira i kako će biti predstavljen Vladan Radovanović?
Kada neko provede skoro sedamdeset godina neprekidno stvarajući u različitim oblastima i medijima, onda je pred kustosom veoma težak zadatak da odabere one radove i primere koji će na najbolji način reprezentovati ličnost i delo ovog umetnika. Kako se u MSUB dešavaju dve paralelne izložbe, Mikelanđela Pistoleta i Vladana Radovanovića, koji su vršnjaci i praktično su živeli i radili u istom vremenskom periodu, ova izložba predstavlja dobru priliku da uporedimo njihove prakse, ali u isto vreme predstavlja i malo ograničenje u pogledu prostora koji nam je na raspolaganju. Fokus je na inovativnim praksama, radovima i projektima, ali i na istraživanju graničnih oblasti umetnosti, Vladanov pionirski rad na uvođenju novih i spajanju različitih vrsta medija. Termini i pojmovi kao što su sintezijska umetnost, vokovizuel, taktilna umetnost, odnosno kreiranje pipazona/taktizona, kao i još mnogo toga, pokazuje nam umetnika koji je stvarno bio ispred svog vremena, ali i izvan uobičajenih umetničkih tokova i narativa koji su pratili mejnstrim produkciju. Radovanović je bio i ostao teško razumljiv ne samo publici već i stručnjacima, a od kritičara je zahtevao neverovatno znanje koje se nije ticalo samo umetnosti ili generalno humanističkih nauka već jedno enciklopedijsko znanje iz različitih oblasti, kao što su astronomija, fizika, lingvistika, etimologija, filozofija i još mnogo toga.
U knjizi Projektizam publikovani su prvi „projekti” ovog stvaraoca. Na koji način su oni bili ispred vremena?
Kako je po obrazovanju prvenstveno bio muzičar, a s obzirom na to da je studirao i filozofiju, Vladan je veoma rano krenuo da se bavi umetnošću koja nije zahtevala svoju materijalnu formu ili koja u tom trenutku nije mogla da bude izvedena. Ta umetnost je bila na nivou ideje, onoga što bismo danas nazvali koncept, i ti prvi projekti ga svrstavaju u sam vrh svetske umetnosti, ne samo po pitanju njihovog hronološkog uvođenja u umetničku i izlagačku praksu već i po tome što je anticipirao pravce kao što su performans i konceptualna umetnost. Kreiranje, prvo izvođenje i foto-beleženje akcije/rada Fijo-tam-bl iz 1956. godine i kasnije javno izvođenje istog rada na prvoj izložbi Medijale 1958. godine u galeriji Doma omladine predstavlja jedinstven slučaj u našoj umetnosti i tačku kontinuiteta s pređašnjim avangardnim pokretima kao što su bili zenitizam i nadrealizam. Realizovani, ali i nerealizovani radovi, različiti projekti i ideje koje je zapisivao, prikazuju Vladana kao veoma zrelog, smelog i inovativnog umetnika koji s 25 godina izvodi svoja „činjenja”, prve performanse koji već tada uključuju pokret, zvuk i telo kao glavne element umetničkog rada. Akcije koje su zajedno Vladan Radovanović, Leonid Šejka i Olja Ivanjicki sproveli u leto 1958. godine u Rovinju, i njihovo svesno i promišljeno dokumentovanje i beleženje, govore nam da je postojala određena ideja, svest o njihovom značenju i značaju u trenutku kada su nastajale.
Vladan Radovanović je tvorac vokovizuelne umetnosti. Šta predstavlja ovaj pojam?
Najjednostavnije rečeno to je spoj pisane i izgovorene reči koje posebnim formatiranjem tvore sliku, vizuelnu predstavu koja se spoznaje istovremeno i kao tekst i slika, obuhvatajući uz zvučno, vizuelno i prostorno, kinetičko i taktilno. Vokovizuel predstavlja jedan od centralnih Radovanovićevih koncepata u kome on prvi put artikuliše polimedij, odnosno realizuje ga u sopstvenoj praksi kao poseban rod umetnosti. Vokovizuel obuhvata sve zvučne i vizuelne pojave, pravce i poetike od glosolalija i ropaličkog stiha preko carmine figurate do konkretne, kinetičke, vizuelne i zvučne „poezije”. Kako se Vladanova umetnost razvijala ona je počela da uključuje prostor, vreme i neke druge kategorije u svoj pojmovni i značenjski aparat. Vokovizueli su specifični i po tome jer su neki od njih rađeni kao otvoreni radovi, jer nude posmatraču mogućnost da promenom ugla i redosleda opažanja menja sam rad, koji na taj način dobija novo značenje. U tom smislu značajno je istaći da pored klasičnih plošnih vokozizuela, Vladan kreće s njihovim sekvenciranjem i organizovanje u trodimenzionalne objekte kao što su poliedri (heksaedri i nonaedri), kugle i druge geometrijske oblike. Na taj način stvara objekte koji se gledaju, čitaju i slušaju, a koji uz to ne zahtevaju fiksnu tačku posmatranja ili čitanja. Takođe, kao integralni deo svoje umetničke prakse Vladan pored muzike veoma rano počinje da koristi film, video, kompjutersku animaciju, zvučnu holografiju i digitalnu umetnost i svi oni zajedno postaju deo vokovizuelne celine.
Da li su tehničke (ne)mogućnosti razlog zašto instalacija A galaksija okolo sija neće biti predstavljena u MSUB?
Upravo tako, rad je veoma složen i komplikovan kako za izvođenje, tako i za postavljanje. Njegove dimenzije prevazilaze prostorne mogućnosti muzeja i posle inicijalnog predstavljanja javnosti koje se desilo u jednom od prostora na Beogradskom sajmu 2021. godine taj rad je delimično oštećen i razmontiran. On praktično više ne postoji u formi koji smo mogli da vidimo i njegovo ponovno izvođenje zahteva ogromna materijalna sredstva i zahvate koji bi otklonili uočene nedostatke, prvenstveno tehničke prirode. Po mom skromnom mišljenju, ovaj rad je idealan za budući Ekspo jer je jedinstvena prostorna instalacija koja obuhvata sve elemente Radovanovićevog dela, muziku, animaciju, svetlost, sliku, pisanu reč, taktilnu umetnost i još mnogo toga što smo mogli da vidimo tad na Sajmu. Napomenimo da se radi o kompletnom autorskom delu, da su svi elementi urađeni od strane samog umetnika ili po njegovim nacrtima. Rad takođe poseduje onaj tako željeni momenat interaktivnosti koji nije čisto tehničke prirode niti puka fascinacija tehnologijom koja nam je danas dostupna, već jedno promišljeno korišćenje, odnosno učešće posmatraću u funkcionisanju samog umetničkog dela. Galaksija je totalno umetničko delo, jedno lično viđenje aktuelnih civilizacijskih procesa i kulturoloških tokova, koja prevazilazi personalno i doseže univerzalnu vrednost.
Šta je vama kao kustosu ove zahtevne izložbe bilo najizazovnije u pripremi?
I pored toga što sam već sarađivao s Vladanom i što sam relativno dobro poznavao njegov rad, sama količina materijala i broj oblasti u kojima je stvarao (muzika, slika, video, animacija, kompjuterska grafika, snovi, fotografija, književnost, poezija, teorija i filozofija umetnosti i još mnogo toga) zahtevala je rad od skoro godinu dana da bi se proniklo i ušlo u suštinu njegovog dela. Pored toga, najveći izazov je svako bio i odabir radova, njihovo grupisanje i sistematizacija po određenim kriterijumima koji uzimaju u obzir običnog posmatrača koji nije toliko upućen u različite aspekte Radovanovićevog dela. Ovom retrospektivom želim da predstavim njegov rad kroz odabir najreprezentativnijih ostvarenja i one radove koji su bili od presudne važnosti za genezu Radovanovićeve osobene filozofije umetnosti. Ujedno izložba će prvi put dati i jedno novo sagledavanje Radovanovića kao avangardne umetničke pojave koja je u mnogih svojim ispoljavanjima prethodila radikalnim umetničkim praksama kako kod nas, tako i u svetu. Vladan Radovanović ostaje jedan od najintrigantnijih i najinovativnijih umetnika koji su se pojavili u posleratnoj umetnosti uopšte. Izložba nije samo omaž njegovom stvaralaštvu već i prilika da se i mlađe generacije upoznaju s njegovim delom.
