09.12.2025 u 10:30
Padina je lepo, pod konac uređeno selo, kako to biva svuda gde žive Slovaci. Prostranim šorovima nižu se mahom porodična gazdinstva s avlijom – prednjim i zadnjim dvorištem, obaveznim ambarom, torovima i stajama... Sve to, konzervirano u vremenu, ima i kuća na broju 8, u JNA ulici, koja je imala sreću da je od rušenja spasu Svakovi. Elena i Jano, mladi, vredni ljudi, tražili su imanje koje bi ostavili svojoj deci, Emiliji, Tatjani i Maksimilijanu i ta potraga dovela ih je do imanja, u selu poznatom kao Masarikov dvor. Kuća i ambar „Privukla nas je najpre kuća, ali i ogroman plac. Imamo troje dece i hoćemo da nešto napravimo i ostavimo, a naslednici su kuću prodavali. Prvi utisak je bio da je sve jako staro, ali solidno urađeno, iako stoji bezmalo vek, koliko znamo od 1927. godine.
29.11.2025 u 07:51
Prema istraživanju, supa koja se najčešće jede u Srbiji je bistra pileća s rezancima, potom sledi goveđa, dok se one od kokošijeg, junećeg i ćurećeg mesa ređe nađu na trpezi. Umeće kuvanja dobre supe prenosi se s kolena na koleno, po receptima naših baka i majki. Fina, topla i blagorodna domaća supa priprema se jednostavno – povrće se „pobaca” u dublju šerpu i kuva, potom procedi i doda testenina, najčešće rezanci – i na kraju pospe peršunom. Ipak, domaća supa ime vuče od francuske reči „soupe”, koja pak koren ima u sličnoj latinskoj reči, što samo znači da su mnogo pre nas ručkovi počinjali ovim jelom. U činiji supe ima mnogo tradicije. Ovo naoko jednostavno jelo uvertira je svakom ručku. I kad nema čega drugog, uvek se nađe nešto od namirnica što može u vodu, pa na vatru. U ratovima lju
25.10.2025 u 11:44
U kršu Albanije 1915. godine nastao je svetlopis koji je svojim aparatom napravio Rista Marjanović, čuveni fotograf i hroničar Velikog rata. Zavejani, promrzli i iznureni, stoje srpski vojnici, neki ostali i bezimeni, ali se jednom ime zna – među njima pozira i Pančevac Aleksandar Kanački, kako za uzde drži belog čilaša. Stasiti momak rodom iz Modoša, današnjeg Jaše Tomića, želeo je da postane trgovac, te po onovremenskim običajima, još golobrad, krenuo u vandrovanje monarhijom, od Daruvara, Tuzle do Dositejevog Čakova i pekao zanat. Obreo se i u Sarajevu, upoznao mnoge mlade, idejom slobode zadojene Srbe, a u podstanarskoj sobi zid delio sa Petrom Kočićem, noćim
22.10.2025 u 09:51
Brz, a kod kuće spremljen obrok donosi niz benefita. Pre svega, tako smo sigurni šta jedemo. Drugo, ovakvom pripremom jela štedi se novac i na koncu – kuvanje zaista može da postane lako, jer vreme ne treba trošiti na sate provedene u kuhinji. Za „brze recepte” ne treba ništa od modernih kućnih aparata, već samo klasične šerpe, tiganji i šporet, a ne mora se ni ringla uključiti. Obrazac je: što jednostavniji obrok, kojem prethodi dobra priprema. Iz te strategije proizilazi i prvi savet – uštedeti vreme na nabavci namirnica. To pak znači praviti plan unapred, jer, verovali ili ne, moguće je u samo jednoj kupovini nabaviti „sirovinu” za čitavu nedelju. Skratiti postupak pripreme obroka može se pranjem voća i povrća i seckanjem, odmah po nabavci, te njihovo odlaganje u staklene posude sa dobrim s
08.10.2025 u 09:28
Starčevac Aleksa Miletić neće više moći na Sabor frulaša „Oj, Moravo” u Prislonici kod Čačka, bar ne kao takmičar. To je otud što je ove godine treći put zaredom osvojio „Zlatnu frulu”, a propozicije tako nalažu. Konkurencija solidna i mlada, iz čitave Srbije, u dve kolone, nadmetala se u izvornoj i savremenoj kompoziciji, a novi-stari pobednik, priča se, nanovo je očarao stručni žiri, ovoga puta novokomponovanom „Baladom nerođenih” i jednim savremenim kolom. Frula zasigurno jeste naš tradicionalni instrument, jer definicija kaže – nešto što traje duže od tri generacije smatra se tradicionalnim. Tako bi neupućene moglo da iznenadi da se na tom tananom instrumentu svira i nešto drugo, do izvornog melosa. Aleksa nas odmah ispravlja, pa kaže baš obrnuto. Mlađim generacijama bliža je baš nov
13.09.2025 u 08:58
Na desetak kilometara jugozapadno od centra Sarajeva, ispod obronaka Igmana i Bjelašnice, nalazi se Vrelo Bosne. Nema smisla otići u glavni grad Bosne i Hercegovine, a ne obići ovaj dragulj prirode. Stare Sarajlije kažu da „ni to više nije isto”, ali novim turistima, koji ne znaju „kako je nekada bilo”, sve izgleda savršeno. Tačnije, Vrelo Bosne jeste mesto vredno posete. Sve ostalo, manje-više, može se videti bilo gde. Ovo – nigde. Bivša Hungarija u parku epohe Sadašnji izgled ovo područje, koje zapravo objedinjuje Ilidžu zajedno sa Vrelom Bosne i Stojčevac, dobija u doba austrougarske vladavine, od kada vremenu odolevaju lepotom hoteli „Hungarija” (kasnije „Hercegovina”), „Austrija” (kasnije „Srbija”) i „Bosna”. Dovde se može kolima ili tramvajem, čuvenom sarajevskom kružnom lin
