09.12.2025 у 10:30
Падина је лепо, под конац уређено село, како то бива свуда где живе Словаци. Пространим шоровима нижу се махом породична газдинства с авлијом – предњим и задњим двориштем, обавезним амбаром, торовима и стајама... Све то, конзервирано у времену, има и кућа на броју 8, у ЈНА улици, која је имала срећу да је од рушења спасу Свакови. Елена и Јано, млади, вредни људи, тражили су имање које би оставили својој деци, Емилији, Татјани и Максимилијану и та потрага довела их је до имања, у селу познатом као Масариков двор. Кућа и амбар „Привукла нас је најпре кућа, али и огроман плац. Имамо троје деце и хоћемо да нешто направимо и оставимо, а наследници су кућу продавали. Први утисак је био да је све јако старо, али солидно урађено, иако стоји безмало век, колико знамо од 1927. године.
29.11.2025 у 07:51
Према истраживању, супа која се најчешће једе у Србији је бистра пилећа с резанцима, потом следи говеђа, док се оне од кокошијег, јунећег и ћурећег меса ређе нађу на трпези. Умеће кувања добре супе преноси се с колена на колено, по рецептима наших бака и мајки. Фина, топла и благородна домаћа супа припрема се једноставно – поврће се „побаца” у дубљу шерпу и кува, потом процеди и дода тестенина, најчешће резанци – и на крају поспе першуном. Ипак, домаћа супа име вуче од француске речи „soupe”, која пак корен има у сличној латинској речи, што само значи да су много пре нас ручкови почињали овим јелом. У чинији супе има много традиције. Ово наоко једноставно јело увертира је сваком ручку. И кад нема чега другог, увек се нађе нешто од намирница што може у воду, па на ватру. У ратовима љу
25.10.2025 у 11:44
У кршу Албаније 1915. године настао је светлопис који је својим апаратом направио Риста Марјановић, чувени фотограф и хроничар Великог рата. Завејани, промрзли и изнурени, стоје српски војници, неки остали и безимени, али се једном име зна – међу њима позира и Панчевац Александар Каначки, како за узде држи белог чилаша. Стасити момак родом из Модоша, данашњег Јаше Томићa, желео је да постане трговац, те по оновременским обичајима, још голобрад, кренуо у вандровање монархијом, од Дарувара, Тузле до Доситејевог Чакова и пекао занат. Обрео се и у Сарајеву, упознао многе младе, идејом слободе задојене Србе, а у подстанарској соби зид делио са Петром Кочићем, ноћима г
22.10.2025 у 09:51
Брз, а код куће спремљен оброк доноси низ бенефита. Пре свега, тако смо сигурни шта једемо. Друго, оваквом припремом јела штеди се новац и на концу – кување заиста може да постане лако, јер време не треба трошити на сате проведене у кухињи. За „брзе рецепте” не треба ништа од модерних кућних апарата, већ само класичне шерпе, тигањи и шпорет, а не мора се ни рингла укључити. Образац je: што једноставнији оброк, коjeм претходи добра припрема. Из те стратегије произилази и први савет – уштедети време на набавци намирница. То пак значи правити план унапред, јер, веровали или не, могуће је у само једној куповини набавити „сировину” за читаву недељу. Скратити поступак припреме оброка може се прањем воћа и поврћа и сецкањем, одмах по набавци, те њихово одлагање у стаклене посуде са добрим с
08.10.2025 у 09:28
Старчевац Алекса Милетић неће више моћи на Сабор фрулаша „Ој, Мораво” у Прислоници код Чачка, бар не као такмичар. То је отуд што је ове године трећи пут заредом освојио „Златну фрулу”, а пропозиције тако налажу. Конкуренција солидна и млада, из читаве Србије, у две колоне, надметала се у изворној и савременој композицији, а нови-стари победник, прича се, наново је очарао стручни жири, овога пута новокомпонованом „Баладом нерођених” и једним савременим колом. Фрула засигурно јесте наш традиционални инструмент, јер дефиниција каже – нешто што траје дуже од три генерације сматра се традиционалним. Тако би неупућене могло да изненади да се на том тананом инструменту свира и нешто друго, до изворног мелоса. Алекса нас одмах исправља, па каже баш обрнуто. Млађим генерацијама ближа је баш нов
13.09.2025 у 08:58
На десетак километара југозападно од центра Сарајева, испод обронака Игмана и Бјелашнице, налази се Врело Босне. Нема смисла отићи у главни град Босне и Херцеговине, а не обићи овај драгуљ природе. Старе Сарајлије кажу да „ни то више није исто”, али новим туристима, који не знају „како је некада било”, све изгледа савршено. Тачније, Врело Босне јесте место вредно посете. Све остало, мање-више, може се видети било где. Ово – нигде. Бивша Хунгарија у парку епохе Садашњи изглед ово подручје, које заправо обједињује Илиџу заједно са Врелом Босне и Стојчевац, добија у доба аустроугарске владавине, од када времену одолевају лепотом хотели „Хунгарија” (касније „Херцеговина”), „Аустрија” (касније „Србија”) и „Босна”. Довде се може колима или трамвајем, чувеном сарајевском кружном лин
