Na Vrelu Bosne
Nema smisla posetiti Sarajevo, a ne obići Ilidžu i ovaj prirodni dragulj. Stare Sarajlije kažu „da ni to više nije isto”, ali novim turistima, koji ne znaju kako je nekada bilo, sve izgleda savršeno
Na desetak kilometara jugozapadno od centra Sarajeva, ispod obronaka Igmana i Bjelašnice, nalazi se Vrelo Bosne. Nema smisla otići u glavni grad Bosne i Hercegovine, a ne obići ovaj dragulj prirode. Stare Sarajlije kažu da „ni to više nije isto”, ali novim turistima, koji ne znaju „kako je nekada bilo”, sve izgleda savršeno. Tačnije, Vrelo Bosne jeste mesto vredno posete. Sve ostalo, manje-više, može se videti bilo gde. Ovo – nigde.
Sadašnji izgled ovo područje, koje zapravo objedinjuje Ilidžu zajedno sa Vrelom Bosne i Stojčevac, dobija u doba austrougarske vladavine, od kada vremenu odolevaju lepotom hoteli „Hungarija” (kasnije „Hercegovina”), „Austrija” (kasnije „Srbija”) i „Bosna”. Dovde se može kolima ili tramvajem, čuvenom sarajevskom kružnom linijom do Ilidže i prostranog parka epohe, koja se dalje nastavlja u Veliku aleju.
Teško je preporučiti da li šetati veličanstvenim zelenim špalirom ili sesti u fijaker, od samog tramvajskog terminala, preko banjsko-turističkog naselja Ilidža, pa kroz tri i po kilometra dug tunel platana i kestena. Ovde se hvale da je to najlepši drvored u Bosni i Hercegovini, sačinjen od ravno 726 stabala platana, posađenih u dva reda. Prvi stoje još od 1892. godine.
Uprkos jednini u imenu, Vrelo Bosne zapravo čini više zasebnih kraških izvora, od malih i neprimetnih do onih iz kojih ističe praktično već formirana reka, a kažu da se voda s izvorišta bez problema može piti. Svi ti potoci, rečice i rukavci prave čitav splet vodotoka koji preseca livade i gustu stoletnu šumu.
Hladovita oaza na obodu gradske buke prostire se na impozantnih 603 hektara. Kao na Moneovim pejzažima, tu su mali, bistri potoci i jezerca kojima plivaju ribe, plove beli labudovi i pokoja patkica, a sve presecaju ostrva obrasla zelenilom povezana drvenim mostićima za šetače. Unaokolo su prostrane livade, parkovi za decu, klupe i natkrivena odmorišta, dok je u centralnom delu restoran gde se može pojesti sveža pastrmka. Sve je ovde kultivisano i uređeno, priroda vešto ukroćena, a opet, nenarušen je prirodni sklad. Skupština Kantona Sarajevo 2006. godine proglasila je ovo mesto Spomenikom prirode.
Nije plovna, ali je najlepša
Zbog male prosečne dubine reka Bosna nije plovna, eventualno je, u donjem toku, pred ušće u Savu kod Šamca moguće splavarenje za vreme većih vodostaja, te nije naročito privlačna ljubiteljima aktivnosti na vodi. Međutim, tu „manu” nadoknađuje njeno izvorište s uređenim parkom koji godišnje poseti gotovo dvesta hiljada turista.
