Вејп у троли - неваспитање или прекршај

У градском превозу сцена је готово свакодневна: неколико тинејџерки у задњем делу тролејбуса дискретно, или мање дискретно, повлачи дим из вејпа, док путници негодују погледима, а возач углавном ћути. Питање које се тада намеће јесте да ли неко има право да им то забрани и по ком основу?

У возилима јавног превоза у Београду, којима управља ГСП Београд, важе правила кућног реда која забрањују пушење. Иако се електронске цигарете често представљају као бездимна алтернатива, закон их, када је реч о затвореним јавним просторима, у пракси третира слично класичним дуванским производима.

Према Закон о заштити становништва од изложености дуванском диму, пушење у јавном превозу је забрањено, а под се подразумева и коришћење електронских цигарета, управо зато што се ради о удисању и издисању аеросола у затвореном простору који деле сви путници.

Другим речима, путници, возач, контролор или комунална милиција имају право да опомену особу која користи вејп у троли и да захтевају да прекине. Уколико то одбије, може по закону да буде удаљена из возила или чак новчано кажњена.

Дакле, забрана не зависи од добре воље путника, већ од јасно прописаних правила понашања у јавном превозу.

Посебно је осетљиво питање када су у питању малолетнице. У Србији је забрањена продаја дуванских производа и електронских цигарета особама млађим од 18 година, али само конзумираје на јавном месту додатно потпада под правила о забрани пушења у затвореном простору. Зато аргумент „није то права цигарета” нема правну тежину у возилу јавног превоза.

Јавни превоз је заједнички простор и правила су иста за све, без обзира на године и без обзира на то да ли је у руци класична цигарета или вејп.

Зашто онда често изгледа као да нико не реагује? У пракси, возачи ретко улазе у расправе како не би ескалирали ситуацију, а путници се углавном не желе да се расправљају и да опомињу малолетнике којима недостаје кућно васпитање. Ипак, формално гледано, забрана постоји и може да се спроведе.