Медицински преседан у Великој Британији

Хуго је беба рођена из трансплантиране материце

(Printskrin/Womb Transplant UK)

Дечак Хуго Пауел је прво дете у Великој Британији рођено из материце пресађене од преминуле донорке. Његова мајка, Грејс Бел, примила је орган 2024. године.

Хуго је рођен царским резом у Лондону, а његов долазак је описан као „чудо”, пише Скај њуз.

Хуго је рођен у децембру, у болници Queen Charlotte's and Chelsea у Лондону и био је тежак 3,1 килограм. Његово рођење је медицински преседан у Великој Британији, а до сада су забележена само два слична случаја у Европи.

Прошле године, рођена је прва беба у Великој Британији из материце пресађене од живе донорке.

Хугова мајка, менаџерка ИТ програма Грејс Бел, рођена је са ретким Мајер-Рокитански-Кастер-Хаузеровим (МРКХ) синдромом, што значи да није имала развијену материцу.

„Ово је једноставно чудо. Никада, никада нисам мислила да је нешто овако могуће”, рекла је.

Њен партнер и Хугов отац Стив Пауел, који ради у финансијском сектору, присетио се тренутка рођења.

„Био сам преплављен емоцијама. Хтео сам да плачем, али нисам могао”, рекао је, а Грејс је додала:

„Тај тренутак се чинио нестварним, јер смо прешли дуг пут.”

„Када се вратим на то где смо почели, од првог пута када смо се срели, до данас, са Хугом у наручју, то је чудо после свега што смо прошли”, закључио је Стив.

(Printskrin/Womb Transplant UK)

Највећи дар  

Грејс Бел сваки дан размишља о жени чију материцу носи. Кроз сузе се сећа тренутка када је сазнала да је трудна и рекла да се нада да ће породица донора „пронаћи мир у сазнању да је њихова ћерка некоме дала највећи дар, дар живота“.

„Нема речи којима бих довољно захвалила свом донору и њеној породици. Њихова љубазност и несебичност су разлог зашто сам успела да остварим свој животни сан да постанем мајка“, рекла је.

„Надам се да знају да ће моје дете увек знати за њихов невероватан дар и чудо које га је довело на свет.“

Родитељи преминуле донорке су се, такође, огласили:

„Губитак наше ћерке је срушио наш свет на начин који је тешко описати речима. Па ипак, чак и у овом незамисливом болу, пронашли смо малу утеху у сазнању да је њен последњи чин, њена одлука, био чин чисте великодушности“, рекли су у саопштењу.

Поред материце, донирано је још пет органа њихове ћерке, чиме су спасена четири живота. 

Дуг пут до родитељства

Грејс је сазнала за своју дијагнозу као тинејџерка. Сећа се како је „отишла у болничко купатило и неконтролисано плакала“.

Када је упознала Стива, одмах му је рекла за своје стање. Пар је у почетку разматрао коришћење услуга сурогат мајке, али су се ипак укључили у програм трансплантације материце.

Грејс је подвргнута седмочасовној операцији трансплантације 2024. године, а неколико месеци касније започела је поступак потпомогнуте репродукције.

Пар, такође, разматра могућност да добије друго дете, након чега ће трансплантирана материца бити хируршки уклоњена, како Грејс не би морала да узима лекове имуносупресоре доживотно.

(Printskrin/Womb Transplant UK)

Трансплантација материце 

Трансплантације материце у Великој Британији у потпуности финансира добротворна организација Womb Transplant UK и коштају око 30.000 фунти по особи.

Операције се изводе у слободно време лекара, како се не би утицало на листе чекања јавног здравственог система (NHS), а хирурзи и медицинско особље обављају свој посао на добровољној основи.

Тек након што пацијенткиња затрудни, бригу преузима NHS.

За донирање материце од преминуле особе потребна је посебна сагласност породице. До сада је у Великој Британији обављено пет трансплантација материце: две од живих и три од преминулих донора.

Рођене су две бебе, по једна из сваког програма.

Процењује се да би у будућности у овој земљи, годишње, могло да се обави 20 до 30 таквих процедура.

У знак захвалности, пар је сину дао два средња имена: Ричард, по професору Ричарду Смиту, клиничком директору Womb Transplant UK, који је и присуствовао порођају, и Норман, по свом прадеди.

„Када сам дочекао малог Хуга и сазнао да ће добити име по мени, био сам дирнут до суза. Одмах сам бризнуо у плач. Било је веома емотивно“, рекао је професор Смит.