Здрава љубав је мирна, стабилна и сигурна
Здрава љубав је мирна, стабилна и сигурна, а пут до љубави је вештина која се учи кроз комуникацију, разумевање и компромис, порука је учесника трибине "На кафи са психологом".
Уочи Дана љубави, учесници трибине Ана Иванов, психолошкиња и докторанткиња на Одељењу за психологију Филозофског факултета у Београду, Андреј Носов, редитељ, директор и оснивач Хартефакт фонда, и ДЈ Пепе, Драган Илић, психолог и новинар разговарали су на тему „Љубав у доба индивидуализма: никад повезанији, никад усамљенији”.
Савремена љубав није нужно слабија него раније, али је изложенија психолошким и друштвеним оптерећењима, рекла је Ана Иванов, психолошкиња, и додала да у култури брзих избора и сталног поређења, квалитет односа постаје пресудан заштитни фактор менталног здравља.
„Љубав, када је сигурна и негована, има потенцијал да штити, стабилизује и јача појединца. Када је површна, нестабилна или оптерећена страхом и несигурношћу, може постати извор озбиљног психолошког бола”, истакла је Иванов.
Говорећи о љубави, Андреј Носов, редитељ је рекао да се може говорити и о љубави према овом и оваквом свету, јер бољи не постоји, истакавши „да перципира љубав онако како би је описала Хана Арент - „љубав према свету који није савршен"“.
„Волим овај и овакав свет, јер немам бољи, истакао је и указао да се данас много мање зна како је изгледало отуђење пре 15-20 година. Сада одлучујемо да урадимо нешто за себе, да признамо да наши односи нису савршени, да нема ватромета сваког дана, а ако га буде - да је то изузетак”, рекао је Носов.
ДЈ Пепе говорио је о љубави као универзалном језику и о култури забављања од 90-их година до данас, наглашавајући да је плес од давнина био више од покрета - језик привлачности, начин повезивања и суптилан ритуал удварања међу људима.
„Ми смо излазили јер смо јурили дружење, музику, провод, играли смо по целу ноћ, било је много смеха и много авантура. Некако мислим да је то у одређеној мери нестало са новим генерацијама и телефонима, мрежама; комуникација се пребацила на интернет, а постала је скоро сувишна уживо. Често имам утисак да људи стоје једно поред другог и да се дописују телефоном уместо да причају”, рекао је.
Учесници су се сложили да будућност партнерских односа лежи у разноликости форми: технологија и вештачка интелигенција неће заменити љубав, али ће мењати контекст интимности. У таквом свету питање више није да ли је љубав могућа, већ да ли смо спремни да успоримо, поднесемо фрустрацију и негујемо однос као процес, а не као производ за једнократну употребу.
