Витамин Цe штити плућа од PM2,5 честица

Велике дозе витамина Ц могу да пруже нашим плућима заштиту од ситних штетних честица из ваздуха, познатих као PM2.5. Ови загађивачи, тако названи због своје величине од свега неколико микрометара, повезују се са озбиљним здравственим проблемима, као што су астма и рак плућа, а ново истраживање нуди наду за једноставно и јефтино решење, пише ScienceAlert.

Научници са Универзутета за технологију у Сиднеју (UTS) спровели су низ експеримената на мишевима и лабораторијски узгојеним људским ткивима, како би испитали ефекат витамина Ц.

Они су открили да овај витамин штити од кључних оштећења ћелија које узрокује загађење ваздуха. Конкретно, витамин Ц је смањио губитак ћелијских „електрана” - митохондрија, ублажио штетне упале и спречио оштећења узрокована оксидативним стресом.

Као познати антиоксиданс, овај витамин је био логичан кандидат за овакво истраживање.

„Суплементација антиоксидативним витамином Ц била је делотворна у ублажавању штетних ефеката изложености ниским нивоима PM2.5, што се може препоручити особама високог ризика”, наводе представник UTS-а Ксу Бај и његови колеге, у раду објављеном у часопису Инвајронментал Интернешенал.

Научници наглашавају да су нивои загађења и дозе витамина Ц били пажљиво контролисани у лабораторији и да не морају нужно да одговарају стварним условима којима је већина људи изложена.

„Ова студија сугерише да би узимање највеће дозвољене дозе витамина Ц потенцијално помогло, али морате бити сигурни да узимате праву врсту суплемента у правим дозама, да се случајно не бисте предозирали”, каже Брајан Оливер, молекуларни биолог са UTS-а, и додаје:

„По први пут, имамо наду у јефтино превентивно лечење глобалног проблема који погађа стотине милиона људи”.

Глобални проблем

PM2.5 честице су ситне честице загађења у ваздуху чији је пречник и до тридесет пута мањи од људске длаке и потпуно су невидљиве голим оком. Оне представљају сложену мешавину различитих материја. У њиховом саставу се најчешће налазе чађ и елементарни угљеник из издувних гасова аутомобила и ложишта, затим сулфати и нитрати који у атмосфери настају из сумпор-диоксида и азотних оксида, органска једињења, амонијум из пољопривреде, као и трагови тешких метала попут олова, кадмијума, никла или арсена.

Главни извори PM2.5 честица су саобраћај, термоелектране, индустрија, кућна грејања на дрва и угаљ, спаљивање отпада, али и шумски пожари.

Њихова штетност произлази управо из микроскопске величине. Када се удахну, ове честице лако пролазе природне одбрамбене баријере у носу и грлу и доспевају дубоко у плућне алвеоле, а део њих може чак да пређе у крвоток.

На тај начин покрећу запаљенске процесе у организму и оптерећују и дисајни и кардиоваскуларни систем. Изложеност PM2.5 честицама повезује се са иритацијом дисајних путева, кашљем и отежаним дисањем, погоршањем астме и хроничних плућних болести, али и са повећаним ризиком од срчаног и можданог удара, поремећаја срчаног ритма и повишеног крвног притиска.

Дуготрајно удисање загађеног ваздуха повећава и вероватноћу развоја карцинома плућа. Посебно су угрожени деца, код којих може доћи до успореног развоја плућа, старије особе, хронични болесници и труднице, код којих се бележи већи ризик од превременог порођаја.

Светска здравствена организација упозорава да не постоји потпуно безбедан ниво изложености PM2.5 честицама. И релативно ниске концентрације, ако трају дуго, могу имати озбиљне последице по здравље.