„Опасне везе“ на телевизијски начин
Прича почиње у тренутку када Мертеј има само седамнаест година и то је период о којем чувени роман Пјера Шодерлоа де Лаклоа не говори, а мени је пружио простор да је конструише као пунокрвну, сложену, тамну, моћну особу, која је испред свог времена – каже сценариста Жан-Батист Делафон
Сигурно се сви добро сећате филма „Опасне везе“ из 1988, раскошне костимиране драме Стивена Фрирса, засноване на класичном роману Пјера Шодерлоа де Лаклоа. Филм прати манипулативне игре моћи, завођења и освете у високом француском друштву 18. века, кроз фатални дуел маркизе де Мертееј и виконта де Валмона. Ово остварење обележила су бриљантна глумачка остварења Глен Клоуз, Џона Малковича и Мишел Фајфер, као и изузетни сценарио Кристофера Хемптона награђеног Оскаром. „Опасне везе“ остао је упамћен и као један од најутицајнијих филмова о психологији завођења и друштвеним маскама, те као референтна екранизација која је обележила жанр.
Идући трагом овог култног филма, француски сценариста Жан-Батист Делафон одлучио је да једну од најпознатијих литерарних прича 18. века прикаже из потпуно другачијег угла. Његова серија „Завођење маркиза Де Мертеј , која је доступна на ХБО Макс, помера тежиште радње на маркизу коју је сјајно дочарала Анамариа Вартоломеи.
- Оригинални заплет филма препознатљив је у нашој адаптацији, али тек од четврте епизоде. Прве три епизоде су потпуно моја креација. У романима и у ранијим филмовима Мертеј је већ моћна, формирана личност. Али, она често није активни покретач радње, јер је фокус на Валмону и његовим заводничким манипулацијама. За мене је било важно да испричам целу њену причу, да се вратим пре почетка романа, до тренутка када тек постаје онаква какву је знамо, као маркизу Мертеј – објашњава у интервјуу уа „ТВ ревију“ Жан-Батист Делафон.
Серија почиње у тренутку када Мертеј има само седамнаест година и то је период о којем роман не говори, а овом сценаристи пружио је простор да је конструише као пунокрвну, сложену, тамну, моћну особу, која је испред свог времена.
Један од највећих изазова, истиче, био му је како да преобликује однос Валмона и госпође де Турвел.
- У књизи је Валмон заиста заљубљен у госпођу де Турвел, која је оличење врлина и моралне непоколебљивости. То за нашу серију не би функционисало јер је за нас - у свих шест епизода – кључан однос између Валмона и Мертеј. Зато сам желео да повежем сва три лика у троугао у којем и Валмонова и Турвелина прича бивају свесно обликоване и манипулативно вођене од стране Мертеј - додаје овај сценариста.
Иако се ради о делу из касног 18. века, Делафон сматра да модернизација готово није била потребна:
- „Опасне везе” су саме по себи невероватно модерне. Њихова отровност, луцидност и тема женске моћи звуче снажно и за Тик Ток генерацију. Када сам први пут читао књигу са 19 година, деловала је као ударац у лице. То сам желео да задржим – подвлачи.
Раније адаптације, као што су Форманова и Фрирсова, сматра, нису изгубиле на свежини. Наш саговорник признаје да је стил дијалога настајао интуитивно јер је језик морао да функционише и за савременог гледаоца, али да не наруши атмосферу епохе.
Посебно га је занимало да развије ликове који су у роману и филмовима потиснути - Данцени и Сесил де Воланж. У Фрирсовој адаптацији играли су их Кијану Ривс и Ума Турман, али њихова прича је остала фрагментарна. Проширена је и улога Мадам де Розмонд, коју тумачи Дајан Кругер:
Делафон открива и да једна сцена из романа никада није била опција: О којој је то реч?
- Реч је о сцени у којој Валмон силује тинејџерку. То је најбржи начин да изгубите сваку емпатију гледаоца - није било потребе ни за каквом расправом, једноставно смо то искључили.
Такође, дошао је до још једног занимљивог решења. Будући да је роман епистоларан, постављало се питање како га претворити у серију. Међутим, како нам објашнава Делафон, испоставило се да је то предност.
- Писама има много, а она су одличан драматуршки алат. У серији ликови непрестано шаљу једни другима писма, уз доста нарације која ствара ироничну дистанцу између онога што читате и онога што гледате – наглашава.
