Кафа и антибиотици су лоша комбинација
Само једна шољица кафе дневно могла би да умањи ефекте одређених антибиотика, показује нова студија која је анализирала реакцију бактерије Ешерихије коли на кофеин.
Међународни тим истраживача који стоји иза студије, испитао је 94 различите хемијске супстанце и њихов утицај на Е. коли, фокусирајући се посебно на то како те супстанце мењају системе који контролишу улазак и излазак материја из бактеријских ћелија.
Показало се да око трећине тестираних супстанци омета активност гена који су повезани са управљањем „саобраћајем“ кроз ћелијску мембрану. Међутим, кофеин је посебно издвојен – он је довео до тога да Е. коли апсорбује мању количину неких антибиотика, укључујући ципрофлоксацин.
„Наши подаци показују да неколико супстанци може суптилно, али систематски, да утиче на регулацију гена код бактерија“, каже микробиолог Кристоф Бинсфелд са Универзитета у Вирцбургу, у Немачкој.
Кофеин мења протеине у бактерији
Ово истраживање део је ширег рада на феномену ниског нивоа резистенције на антибиотике. Није реч о потпуно развијеној врсти отпорности, где се бактерије директно прилагођавају и постају резистентне на лекове, већ о суптилним ефектима изазваним променама у начину функционисања гена и реакцијама бактерија на окружење, преноси Science Alert.
Већ је познато да бактерије попут Е. коли користе ове адаптивне одговоре да максимизују шансе за преживљавање у различитим условима. Оно што још није потпуно јасно јесу прецизни биолошки механизми који стоје иза ових процеса – сазнања која могу да помогну научницима да боље разумеју како патогене бактерије опстају и како им се може супротставити.
Истраживачи су приметили разлике у реакцији бактерија на антибиотике након контакта са кофеином. Анализа је показала да одређени протеин, назван „Роб”, има већу улогу него што се раније мислило у контроли уласка и изласка материја из бактеријских ћелија. Он је био укључен у отприлике трећину свих промена које су истраживачи уочили, укључујући оне изазване кофеином.
„Кофеин покреће ланац догађаја који почиње са регулатором гена Роб и завршава променом неколико транспортних протеина код Е. коли, што доводи до смањеног уноса антибиотика као што је ципрофлоксацин“, објашњава биоинжењер Ана Рита Брокадо са Универзитета у Тибингену, Немачка.
Кафа не делује на салмонелу
Научници истичу да су ова истраживања заснована на лабораторијским тестовима и да још није јасно како би ово функционисало у стварним условима код људи, нити колико би кафе било потребно да се примети значајан ефекат на одговор бактерија на антибиотике – што је тема за будућа истраживања.
Још једно откриће истраживача је да ефекат слабљења антибиотика није примећен код Салмонела ентерика, друге штетне бактерије блиско повезане са Е. коли. Ово је одговор који се чини специфичним за одређене врсте бактерија.
Постоји неколико праваца у којима се истраживање може наставити како би се добила прецизнија слика о овом феномену, али боље разумевање резистенције на антибиотике ниског нивоа кључно је за што ефикаснији терапијски приступ.
„На основу ових налаза, предвиђамо изазован, али неизбежан и важан задатак у мапирању кључних детерминанти транспортних функција код различитих бактерија“, наводе истраживачи у раду објављеном у часопису PLOS Biology.
