Дон Жуан и његова дива у Београду

Осим на сцени, и у приватном животу личим донекле на Дон Жуана. Сличност са овим књижевно-позоришним ликом имам у томе што уживам у сваком дану и његовим животним радостима. Волим да путујем, откривам нове културе и учим њихове језике. Такав пут кроз живот  мене фасцинира и узбуђује, каже  маркантни 38-годишњи Ђан Марко Скалети који тумачи главну улогу у легендарном мјузиклу „Дон Жуан” француског композитора Феликса Греја.

У новој међународној верзији, у режији за њу награђеног Жила Махјуа, мјузикл ће се приказивати први пут у Европи – на сцени Сава центра, 24. и 25. јануара наредне године. Тим поводом италијански уметник дошао је у Београд са својом партнерком у мјузиклу Летицијом Карер да упозна нову сцену и наш град.

Ђан Марко, који је одрастао у малом граду Фелино, близу Парме у Италији, однедавно  је познат и као још један заводник – Казанова, у поп опери у продукцији Реда Канцијана. Његово родно поднебље осетили смо по томе што је причао присно, отворено и сходно свом италијанском музичком темпераменту с пуно надахнућа и ишчекивања:

„Свакако је велики изазов главна улога у  Молијеровом делу на сцени савременог мјузикла. Мит о путовању и потрази, то понављање љубавних почетака је уствари одбрамбени механизам главног јунака пред страхом од краја и од смрти. Он  је витез који силно воли сваку жену којој се удвара, макар у тренутку док јој то изговара, а истовремено се и игра и изазива, не препуштајући се уствари никада емотивном пијанству. Колико је рискантно глумцу ком у секунди може да измакне прави лик заводника, толико му је изазовно да његов уметнички рад постане једно велико и важно дело. Истовремено, изазов  је путовати по разним позориштима и откривати градове као што је ваша престоница. Нисам још стигао да обиђем како ваља Београд, али сам већ првог дана одушевљен тврђавом, становницима са којима сам комуницирао на улицама, старим здањима попут обновљеног хотела ‘Бристол’ који сматрам огледалом старог Београда. Да није тако, у њему не био некада одседао Рокфелер… Сваки дан овде за мене је посебно искуство”.

Пре Дон Жуана, Скијарети је имао запажене улоге Меркуција у Ромеу и Јулији, Тарзана на сцени Стејџ ентертејнмент, као и Чеа у представи „Евита” која је обишла свет. Данас игра на светским позорницама и Л’Дука де Монрота у Мулен ружу, Грингоара у „Нотр Даму у Паризу”…

Приказивање новог „Дон Жуана” почело је уочи епидемије ковида 2019. у Русији, али је после прекида у извођењу, мјузикл доживео велики успех у Француској, Кини, потом Јужној Кореји… „Прави тријумф доживели смо у Канади, на сценама у Монтреалу, Квебеку, Шербруку и Отави где смо извели чак 200 представа пред 350.000 гледалаца”, како нам прича.

Овај дана популарни глумац мјузикла, није завршио академију већ се обрео као тинејџер у музичком театру рустичног градића у ком је рођен. Осим глуме и музике, воли спорт, као и да чита, нарочито литературу других народа, сматрајући то посебним богатством.

Његова партнерка, Летиција Карер у главној женској улози Марије у чувеном делу, такође је од детињства посвећена позоришту, певању и плесу, а поред тога је студирала и на престижној трогодишњој драмској школи Кур Флорен у Паризу, где је дипломирала на одсеку за позориште и музички театар. Тада је основала сопствену позоришну трупу и креирала своје прве представе уз подршку пријатеља, писца Дидијеа Биоске. И она је наступала, као водећи вокал, на престижним сценама и на догађајима које организују брендови Голдсингерс и Вајт кетс. Она истиче свој успех у улози Марије у Кини, као и за њу посебан боравак у овој земљи. Раздрагано се хвали и открива за „Магазин” како се у септембру следеће године, већ је заказано, враћа у Кину да наступи на Гала концерту са још четири велика певача музичког театра.

Ова уметница рођена на југу Француске у Сен Тропеу где је сниман чувена комедија о догодовштинама једног жандара, како прича, мисли да је за улогу Марије изабрана зато што је редитеља подсетила на Брижит Бардо. „Променљивост лика Марије на сцени је изазов. Мислим да на Брижит, која је икона једнога доба, посећам по енергији и осмеху, али и оптимизу којим она зрачи”, каже ова тридесетрогодишњакиња.

„Срећна сам што играм у овом мјузиклу зато што је главни женски лик у животу једног светског заводника, Марија, изузетно интересантан публици, али и мени. Марија је за мене јака жена која одабире заводника за своју љубав, али верујући да свако може да се промени. Порука ове модерне адаптације Молијеровог дела је да љубав може свакога да промени. Ако ту веру немамо у себи, не можемо да имамо ни наду у бољи живот. Будисти у Кини научили су ме да верујем да одашиљући позитивну енергију, добијам заузврат свемир”, каже.

На први поглед, стари Београд у ком је први пут за њу је прелеп. Има драгост Сен Тропеа, каже, ком се увек враћа из Париза где живи.

Са караваном од 60 извођача, с великом опремом за фламенко и за специјалне сценске ефекте, наши саговорници ће се после Београда отиснути у Софију.