Како сам постао културиста
Током четири године, Бошко Козарски, аутор награђиваног путописног серијала, који се емитује на каналу ТВ Балкан трип, путује Србијом, Балканом, светом! Посетио је више српских градова, представио чудесне грађевине, говорио о легендама, људима необичних судбина...
Корона је брату Сави и мени практично променила живот, „увукла” нас је у ТВ авантуру звану „Културиста“, која још траје и, надам се, трајаће дуго, каже Бошко Козарски, заменик директора у руској међународној школи „Валентина Терешкјова” у Београду, али и награђивани аутор путописног серијала на ТВ Балкан трип.
За Козарског је 2020. била година промена. Јер…
Школе су држале он-лајн наставу због короне, а како је био у руководству ове прве руске школе у Србији, не предаје, имао је вишак слободног времена. Са братом је за један дан снимио пилот емисију о Храму Светог Саве. То је у том тренутку било најизводљивије, иако није било лако. У храму су се изводили радови на мозаику и требало је добити благослов од СПЦ. Али успели су. Снимак су послали уредништву ТВ Балкан трип, која им је убрзо отворила своја врата. И…
У последње четири године, овај водич-приповедач путује Србијом, Балканом, светом! Посетио је више српских градова, представио чудесне грађевине, говорио о легендама, људима необичних судбина... Снимио је серијал о великим руским светињама – Тројице – Сергијева лавра, коју чине четрнаест храмова, о манастиру Дивијево. Била су му отворена и врата краљевских дворова: Константиновског двора, летње палате Петра Великог, Ермитажа, „уточишта” руског културног наслеђа. Посетио је и древне градове Суздаљ, Арзамасу, Владимир, Псков, Муром, Нижњи Новогород, који чине златни прстен Русије. Отишао је и даље, у Татарстању, у планине Чеченије и Дагестана... Све заједно, досад снимио је око 300 путописа.
Зашто је емисију назвао „Културиста”? Каже није био маркетишки трик, већ игра речи...
– Од културног туристе настао је културиста.
Постали смо препознатљви и по пину емисије, сачињеном од знака присутном на свим мапама паметних телефона, обојен у бојама тробојке, изнад отворене књиге. Зашто? Свуда где дођемо, наш циљ је да отворимо књигу и забележимо непознате приче тог краја.
Пре него што се запослио у просвети, радио је на многим пројектима, посебно дечјим. Био је коаутор „Малог дневника” (РТС), припремао је децу, презенетере, за некада „најслађу” информативну емисију на ТВ програму.
– „Мали дневник”, нажалост, није дуго трајао, а дешавало се да је био гледанији од великог Дневника.
Спонтан је и отворен, и због тих особина људи га радо прихватају и откривају му необичности о којима се досад мало говорило или уопште није на малом екрану.
– Када би ме домаћин, пре почетка снимања, упитао шта ћу питати, мој одговор је увек био – не знам. Видећемо када се упали камера. Као сваки туриста – питам оно што ме интересује и што ми је запало за око, тако се често отворе дубље, садржајније теме.
Чујемо да је његов брат Сава по професији ТВ монтажер, али никада није радио за телевизију, већ за платформе и да је сарађивао са људима са свих меридијана, што му је омогућило да увиди како данас функционише светска продукција.
– Сава је, игром случаја, месец дана пре избијања пандемије корона купио камеру за снимање реклама. Ми смо доба короне дочекали несвесно спремни!
Ко је старији, Сава или Бошко?
– Ја сам старији – каже кроз смех – пет година. Све што нам се дешава до сада посматрам као благослов, као награду за прегалништво. Захвалан сам ТВ Балкан трип. Овај канал нема националну фреквенцију, али ми, ето, успешно „пловимо”. Све смо поједноставили и подредили томе да се нађемо на месту које може бити привлачно гледаоцима. Када се одрекнете удобности и користи, врата вам се просто отварају. Снимили смо многе емисије у Србији, али путописни серијал о Русији нас је негде обележио. За сада. Отишли смо у Русију када је почела специјална војна операција. Видели смо да је оно што медији са запада пласирају искривљена слика, јер се нормално живи у Русији, економија им је добра, а туризам у повоју.
Од како је почео да ради емисију „Културиста” наилазио је на разна искушења...
– Говорили су нам да морамо да водимо рачуна када стигнемо у забачене планинске крајеве на Кавказу, где живе горштаци не навикнути да ТВ камере залазе у њихове домове. Али испоставило се да овај крај насељава народ који је јако сличан нама, примили су нас као најрођеније. Дагестанци су дивни људи. Водили су нас до Солутинског кањона, који је највиши на свету. Виши је од Гранд кањона у Колораду. До литица, где стојите на ивице стене а испод вас је провалија од хиљаду метара. Шта смо схватили? Колико год смо имали мишљење о Дагестану као републици у којој су немири и дешавају се терористички напади, схватили смо да им могу позавидети многе европске земље на туристичкој инфраструктури коју су развили у последње две године.
Због Бошкових пословних обавеза у школи, викендом снимају емисије по Србији и Балкану, а лети током школског распуста одлазе на удаљене дестинације. Тада, за десет, петнаест дана могу да сниме десет епизода.
Још нису стигли да посете севернобачки део Србије, Лесковац и његову околину што им је у плану.
– Свако село у Србији је посебна прича и има нешто што није откривено. На пример, Доброселица је село кроз које прошао цар Душан враћајући се са ратног похода. Село има невероватни прераст – камени мост, цркву брвнару стару више од 200 година, три бора записа из времена Косовског боја, невероватан манастир који се подигао из пепела. Шта ћете више за једну добру причу.
Постоји и списак жеља. Волео бих да се запути ка Бајкалском језеру, да оде до Кине, да прође путевима којим је ишао велики гроф Сава Владисављевић Рагузински.
– Видећемо да ли ће бити прилике за тако нешто. Морамо имати снове – каже на крају разговора Бошко Козарски.
