Потцењен, а опасан по живот

У лечењу артеријске хипертензије Србија ни у дијагностици, ни у терапији не заостаје за европским земљама. Имамо лекаре који знају и могу одлично да лече висок крвни притисак, на Листи лекова има и довољно савремених ефикасних медикамената, али невоља је што се тек једна четвртина оних који имају артеријску хипертензију лечи на правилан, одговарајући начин, рекла је за „Магазин” проф. др Весна Стојанов, председница Удружења за хипертензију Србије и члан Европске академије наука и уметности.

Весна Стојанов

У Београду је недавно ово Удружење организовало девети по реду Међународни конгрес о хипертензији. с више од 500 регистрованих учесника и више од сто предавача, међу којима су били кардиолози и хипертензиолози из Европе: Немачке, Италије, Грчке, Шпаније, Бугарске и региона.

– Страни лекари воле да дођу у Србију и активно учествују у дискусијама у којима размењујемо искуства. Свиђа им се наше опредељење да ови конгреси увек буду мултидисциплинарни, јер хипертензија није болест коју лечи само кардиолог, напротив, у тиму мора да буде и ендокринолог, нефролог, васкуларни хирург, неуролог и психијатар, а обавезно мора да се прича о превентиви и факторима ризика – нагласила је докторка Стојанов.

Она подвлачи да је кључни проблем с лечењем хипертензије исти у целом свету: висок крвни притисак не боли, хипертензија се не дијагностикује на време и проценат пацијената код којих болест није под контролом је велики:

– Осим тога, јако је тешко натерати пацијента да пије лекове када нема тегобе – пожалила се начелница Центра за хипертензију при Универзитетском клиничком центру Србије.

Нове препоруке за лечење

На конгресу су саопштене најновије препоруке Европског удружења за хипертензију објављене у јуну 2023. и најновије препоруке Европског удружења кардиолога представљене летос.

– До ових препорука ствари су се најчешће „вртеле” око систолног, односно горњег притиска који треба да се лечи ако је 140 милиметара живиног стуба (ммХг) и виши од тога. Сматрало се да је то велики фактор ризика, а за високи дијастолни или доњи притисак владало је уверење да је обољење старијих људи. Међутим, баш доњи притисак представља све већи проблем када је виши од 90 ммХГ, док су систолне вредности у граници нормале. Јавља се обично код људи до 50. године, јер дијастолни притисак расте до тих година, после тога стагнира или чак и опада. Повишени доњи притисак за 40 одсто повећава смртност од кардиоваскуларних болести и зато је по новим препорукама, у класификацији, издвојен као посебан фактор ризика – објашњава др Стојанов.

Додаје да је то важно јер ће сада људи добијати одговарајућу терапију раније и више пажње ће лекари посветити млађим људима. Некако кад год би говорили о хипертензији, мислило се на старије, што више није случај.

Ево још једне новине: европске препоруке кардиолога су се приближиле америчким и издвојиле су нову категорију повишеног крвног притиска, а то је притисак од 120 до 139 ммХг са 70 до 89 ммХг.

– Људи код којих је измерен такав притисак раније су чинили групу високо нормалних вредности крвног притиска или прехипертензије. Њих су лекари више пратили него што су лечили. По новим препорукама и ови пацијенти треба да добију лекове и нису довољне само препоруке о нефармаколошким мерама (забрана пушења и алкохола, смањење уноса соли, смањење килограма, редовна физичка активност), поготову ако постоје придружени фактори ризика и оштећење органа – објаснила је докторка.

Да не буде никакве забуне: и даље се под артеријском хипертензијом сматра притисак од 140 са 90 ммХг и више од тога. Нове препоруке упућују да неко ко има повишени крвни притисак, а у породици је имао или има блиске сроднике оболеле од шлога, инфаркта или других кардиоваскуларних болести, мора да се редовно контролише.

– Таква особа неће одмах добити да пије лекове, лекари ће му прво саветовати нефармаколошку терапију, али уколико је он с овим вредностима имао инфаркт или шлог, онда већ мора да пије и одређене лекове. Таблете ће добити и уколико је пушач с високим вредностима липида, физички неактиван, гојазан... Кад неко има генетско оптерећење, разматра се увођење једног лека, нефиксне комбинације – наводи наша саговорница.

Да ли су људи у Србији довољно свесни опасности коју носи нелечени висок притисак или потцењују хипертензију као болест?

– Потцењују је, нажалост, и лаици и поједини лекари. Јер, хипертензија не боли, а последице и компликације могу да буду страшне. Моја порука свима је да не лече хипертензију тек онда када добију шлог или инфаркт срца. Онда је већ касно! Свако треба да лечи хипертензију од оног тренутка када су му измерене вредности крвног притиска 140 са 90 милиметара живиног стуба и више од тога – кратак је савет др Стојанов.

Хипертензија се решава амбулантно

По нашим препорукама свака особа старија од 18 година обавезно мора у свом здравственом картону имати записану вредност измереног притиска. Зависно од тога да ли има придружене факторе ризика, односно да ли је неко у породици имао хипертензију или је доживео шлог, инфаркт, лекар ће такву особу чешће или ређе контролисати. Ако су вредности притиска нормалне, треба да се контролише на три године, ако има факторе ризика, чак и једном годишње. Код старијих од 40 година, ако се измере повишене вредности, контроле треба да буду чешће.

Она још каже да је хипертензија болест која би требало да се решава амбулантно, а не у болницама. Хоспитализују се само пацијенти код којих је већ дошло до неких компликација: шлога, инфаркта или ако се сумња на такозвану резистентну хипертензију или ако су узрок високог притиска нека ендокринолошка или бубрежна болест или хипертензију изазива неки лек.

Узроци на које може да се утиче

– Постоје непроменљиви узроци као што су године, пол и генетика – ако су родитељи имали хипертензију, велика је вероватноћа да ћемо је наследити. Али може да се утиче на променљиве факторе ризика као што су пушење, гојазност, преслана исхрана, физичка активност, пијење алкохола – подсећа др Весна Стојанов.

Најопасније осцилације

Нове препоруке уводе факторе ризика које се тичу животне средине. То су бука, аеро-загађење, климатске промене, а посебно стрес.

– У току дана понекад се промене три годишња доба и то представља велики проблем, јер спољна температура и атмосферски притисак значајно утичу на осцилације у вредностима крвног притиска. Те краткотрајне осцилације у оквиру неколико минута или оне у оквиру 24 сата или седам дана, када имамо промену ниских или високих температура за кратко време, код старијих особа с крутим крвним судовима, доводе до наглих падова и скокова притиска и много чешће узрок су инфаркта срца, инфаркта мозга, промена на периферним и крвним судовима ока. Због тих промена мора да се коригује терапија. Не постоји антихипертензивни лек који се пије 365 дана у години у истој дози! Пацијент мора да добије савет од лекара шта ће да ради у којем тренутку, шта узима у летњем, а шта у зимском периоду, који лек сме да изостави, којем да повећа дозу…

Корекцију терапије једино може да ради лекар, никако пацијент сам, на основу измерених вредности притиска.

Не мери се 10 пута на дан

– Притисак треба редовно пратити, али то никако не значи да пацијент треба 10 или 20 пута на дан да мери притисак. Мери се два до три пута недељно, чешће у случају неких субјективних тегоба. Није свака главобоља потекла од повишеног притиска. Важно га је мерити у исто доба дана и после терапије. Чим се пробуди, пацијент прво треба да попије лек за притисак, а не да прво посегне за апаратом. И не може притисак да буде 120 са 80 ммХг током целог дана. Такав нема нико! Крвни притисак има ритам кретања: најнижи је од 23 до два сата после поноћи – објаснила је докторка Стојанов.

И још нешто на чему она инсистира: не користити апарате за мерење код којих се манжетна ставља на ручје, ручни зглоб.

На правилан начин

Важно је крвни притисак мерити на правилан начин.

– Апарати морају да имају манжетне одговарајуће величине, да обухвате 80 одсто надлактице. Не сме манжетна да буде ни премала ни превелика, јер ћемо тада добити погрешно измерене вредности – каже докторка.

Осим тога, крвни притисак не може да се мери „с врата”, одмах по доласку с споља у дом или ординацију.

– Мора да постоји бар 15–30 минута по доласку, да се особа опусти, да пре тога не пуши, не пије кафу и да се не нервира. Прва измерена вредност апсолутно се не узима за валидну. Након пет минута уради се друго мерење, а након три до пет минута и треће мерење. Саберу се друго и треће мерење и вредности поделе са два – средња вредност се узима као валидна. Управо то је и новина у мерењу по новим препорукама, тако се избегава грешка, јер свако има страх шта ће рећи лекар или показати апарат. Увек следећа измерена вредност буде нижа у односу на прву – каже др Весна Стојанов.