Научници намеравају да оживе птицу додо
Генетика и биотехнологија све више померају границе онога што сматрамо могућим. Један од најамбициознијих подухвата у овој области је покушај оживљавања изумрлих врста. Најновији пример оваквог приступа јесте план да се додо, чувена птица која је нестала пре више од три века, поново „врати у живот”.
„Пројекат де-екстинкције додоа користи напредне генетске технологије, укључујући геномско секвенцирање и уређивање гена. Научници су већ секвенцирали геном додоа помоћу очуваних узорака из музеја. Следећи корак је коришћење ДНК додоа за модификацију генома његових најближих живих рођака, попут никобарског голуба”, објашњава детаље овог револуционарног пројекта Бет Шапиро, главна научна сарадница компаније Colossal Biosciences.
Ова технологија, позната као CRISPR-Cas9, омогућава научницима да прецизно мењају генетски материјал. Коначни циљ је створити птицу која би делила кључне особине додоа, иако неће бити идентична оригиналној врсти.
Птица која симболизује изумирање
Додо (Raphus cucullatus) је био велика, незграпна птица неспособна за летење, која је живела искључиво на острву Маурицијус у Индијском океану. Његов изглед, понашање и судбина, вековима су фасцинирали научнике, уметнике и писце. Данас је додо симбол последица људског утицаја на природу и екосистеме.
Популација дода брзо је опала након доласка европских колонизатора на Маурицијус у 16. веку. Људска активност, лов и увођење нових предатора, попут пацова и свиња, допринели су њеном изумирању већ до краја 17. века.
Додо је био члан породице голубова и блиски сродник никобарског голуба, који још увек живи на неким пацифичким острвима. Одрасле птице су биле високе око 1 метар и тежиле су између 10 и 20 килограма.
Велико, заобљено тело било је прекривено сивкастим и смеђим перјем, а кратка, закривљена крила, која нису била функционална за летење.
Снажан кљун, дугачак око 20 центиметара, коришћен је за исхрану разноврсним плодовима и семењем.
Снажне ноге прилагођене ходању и тражењу хране на тлу.
Маурицијус је острво богато бујном вегетацијом, воћем и плодовима, што је птици омогућавало довољно хране током целе године. С обзиром на то да на острву пре доласка људи није имао природних предатора, додо је изгубио способност летења и постао релативно спор.
Верује се да је био друштвена птица, која је живела у мањим групама. Гнезда су правили на тлу, што је касније постало кобно, због доласка инвазивних врста.
Постоји неколико главних разлога због којих је ова птица изумрла око 1681. године, само 80 година након што су португалски морепловци открили Маурицијус 1507. године.
Морнари и колонизатори ловили су додоа због меса, иако су записи указивали да није био посебно укусан.
Људи су на острво довели пацове, свиње и мајмуне, који су уништавали додоова јаја остављена у гнездима на тлу.
Крчење шума због пољопривреде и насељавања, такође, смањило је природни простор у којем је додо могао да опстане.
Додо значи глуп
Име „додо” потиче из португалског језика, где „доудо” значи „глуп”, због чега су морнари мислили да је птица неспретна и наивна.
Већина знања о додоу потиче из фосилних остатака и ретких описа из 17. века. Само је један потпуно очуван скелет пронађен до данас.
Додо је постао познат захваљујући књизи „Алиса у земљи чуда” Луиса Керола, где се појављује као антропоморфни лик.
Повратак додоа
Иако идеја оживљавања изумрлих врста звучи фасцинантно, она носи многе етичке и практичне изазове. Критичари постављају питања попут: Где ће обновљена врста живети, с обзиром на то да је њен природни станиште уништено? Хоће ли поновно увођење овакве врсте нарушити постојеће екосистеме? Да ли би ресурси утрошени на оживљавање могли да буду боље искоришћени за очување угрожених врста које још постоје?
Бет Шапиро је свесна ових дилема, али истиче да би технологије развијене за овај пројекат могле имати ширу примену. На пример, оне би помогле у заштити угрожених врста побољшањем њихове генетске разноликости.
Компанија Colossal Biosciences већ ради на сличним пројектима, укључујући покушаје враћања вунастог мамута и тасманског тигра. Иако су техничке препреке велике, а друштвена дебата интензивна, де-екстинкција додоа би могла да означи прекретницу у нашем односу према природи.
