Ко је прави шмекер

Једино нас окићени град подсећа на то да нам стижу благдани, време празничног мира, затишја, руске салате, новогодишњег програма, развлачења и дужег спавања. Успомене са друштвених мрежа горко нас опомињу колико смо старији, уморнији, неспокојнији и како се живот троши и осипа, неумитно обрнувши још један круг. Слике које нам стижу ових дана са улица широм Србије одскачу од оне идиличне светлости велеграда и њиховог од смога замагљеног сјаја. Протести, блокаде, незадовољства, студенти и ђаци на улицама и понеки професор на коленима, свакако не доносе очекивани мир, спокој и предновогодишњу радост. Хоће ли звиждук пиштаљки утихнути ту негде око 30. децембра када млади мисли преусмере на прославу новогодишње ноћи, на куповину ватромета и петарди и у јурњаву за најбољом журком? Када опозициони и они други лидери препусте се празничним путовањима и свим благодетима живота који су толико далеки и недостижни за већину грађана Србије.

У медијима се води прави рат, ко ће, како и колико на својим фреквенцијама и на ступцима извештавати са улица. Ко је чији, ко је бранилац и дрвени адвокат, а ко назови непријатељ... Ту падне и по која тешка реч, непримерена јавном говору. А заправо мере се рејтинзи, раде се промоције, а о суштинском интересу грађана ни речи. Неко се и даље бори са несташицама струје и воде, са сиромаштвом, насиљем, болестима, бирократским заврзламама, поскупљењима, баснословним рачунима, немогућностима за остваривање људских и грађанских права... Неко ишчекује 13. плату, регрес и бонус, а некоме Деда Мраз и ове године неће бити наклоњен... Али, то медије ових дана не занима. Важне су поделе, а не грађани, а ми, попут представе, пратимо овај шоу, немајући снаге да променимо ни своје ситне лоше навике, а камоли оне важније! Јер, све је шоу, све је спектакл, попуњавање доколице између ријалитија и серија.

„Други том” серије „Време смрти” нашао се у редовној понуди канала Нова. Неко би рекао „Шолакова серија”, а ја бих пре додала – сјајно дело писца Добрице Ћосића које нас изнова подсећа на трагику српског народа, без обзира на то ко стоји иза њене реализације. Јер, боли сваки кадар овог дела... Вечни ратови са непријатељем, спољним и унутрашњим, болешћу, сиромаштвом.... нешто је што нас прати кроз векове. И, нажалост, ни данас није боље. Свака част глумцима који су успели да изнесу ко туч тешке реплике, а да не склизну у патетику и због којих у себи плачемо. То су – Драган Мићановић, који је већ више пута потврдио колико је велики, а скроман глумац, никад прежаљени Жарко Лаушевић, Слободан Бода Нинковић, Радован Вујовић, Теодора Драгићевић... Једино, Андрија Милошевић штрчи...

Овој серији се радујемо и ишчекујемо да нас мало приземни и уразуми, баш као и „Радио Милеви” која нам је стигла тик пред Нову годину да нас развесели, разгали, одмори и умири... Јер, данас се комедијом баве само они најхрабрији. Тешко је смејати се када више плачемо. СББ, чије услуге папрено плаћамо, серију "Време смрти" прво је својим корисницима понудио уз додатну наплату уместо да ју је великодушно понудио гледаоцима као дело од општег добра и у складу са идејама и циљевима које заступају... Али, као што рекох, све је бизнис... Ко хаје за грађане?

Редакција „Београдске хронике”, у овом хаосу, у понедељак је обележила 45. рођендан у специјалном издању спојивши у свом студију своје две неспојиве водитељке, Ану Манојловић и Слађану Томашевић. Помало збуњене и неснађене у овој новој ситуацији, покушале су, не баш вешто, да нам, уз помоћ репортера, представе „Београдску хронику” кроз деценије, али и Београд некад и сад. Кроз архивске снимке, присетили су се легендарних имена ове дуговечне емисије – Мире Адање Полак, Банета Вукашиновића... Да ли је то добар потез или не? Само су нас подсетили какви су некад домаћини програма били, а како је данас...

Да ли се шмекер постаје или се рађа – још једно је од бесмислених и у овом тренутку непотребних питања за једну овако важну, и са традицијом, емисију. Звучи прозаично, зар не?

„Београдској хроници” желимо срећан рођендан и још много правовремених информација. Јер, суштина је много важнија од естетике. Нека буду сервис грађана, а не лепих тоалета и штикли!

У НОВОМ "КАДРИРАЊУ" У ПРАЗНИЧНОЈ "ТВ РЕВИЈИ" У ПЕТАК 27. ДЕЦЕМБРА ПРОЧИТАЈТЕ ДА ЛИ СУ ДЕЦА И НАСТАВНИЦИ ПОД ПРИТИСКОМ И ДА ЛИ СУ САМО ПЕТИЦЕ ГАРАНЦИЈА ЗА УСПЕХ