Само дух Башчаршије остао исти

У Сарајево стижемо из Београда, после пет сати вожње магистралним путем преко Зворника, Хан Пијеска, Соколца, обронцима Романије.

Радујем се сусрету с градом у којем нисам био 40 година. Тада смо га градили на омладинској радној акцији, а дичили се њиме у ондашњој држави, посебно Зимским олимпијским играма 1984. године.

Илиџа и Бембаша

У град смо ушли кроз тунел с источне стране. Одмах, на улазу, дочекало нас је излетиште Бембаша с десне стране

Миљацке.

Браном (бентом) оснивачи града су усмерили реку на млинове и захвате воде. Ту су сада ресторани где туристи радо долазе на освежење.

Преко пута, високо на брду, уочавају се зидине остатака одбрамбеног утврђења с којег се пружа величанствен поглед на део града Илиџу. То је чувено излетиште с термалним изворима и бањом, омиљено место Сарајлија и незаобилазна дестинација туриста.

Од Бембаше пут води крај симбола града – Вијећнице, изграђене у време Аустроугарске царевине. Од ње почиње сам центар старог дела града Башчаршија.

Аутомобил смо оставили уз сам улаз у чаршију, на лепо обележеном паркингу, крај реке низ коју се протежу шине, којима трамвај саобраћа кроз град. Отуда се брзо стиже у најстарији део града – Башчаршију, историјски културни центар и главну туристичку атракцију Сарајева. Основао ју је у 15. веку Иса-бег Исаковић, један од првих Срба који су примили ислам и заповедник града. На том месту никла је и прва џамија, први мост преко Миљацке и хан сарај око којег се формира главна чаршија са занатским радњама, које чине језгро старог града с безистаном – неком врстом покривеног тржног центра, џамијама, медресом, библиотеком, Себиљом, Сахат кулом...

Некада је овде постојало око 80 врста занатлија. Још и данас постоје улице с именима: Ковачка, Сарачка, Казанџилук...

Одмах на улазу дочекао нас је жагор туриста, гужва и добро опремљени дућани. Брзо се уклописмо у „рају”.

Наравно да смо пробали чувене сарајевске ћевапе и попили „кахву” у малој кафеџиници.

Пут нас је нанео и у једну од бројних продавница рахат-локума, баклава и чувених сарајевских бадема. Срдачни, причљиви продавац и власник стрпљиво нам је понудио да пробамо његову робу, а потом нам је дао и попуст пошто смо први пут у Сарајеву. Негде у дну чаршије пажњу нам је привукла ушушкана продавница туцане домаће кафе, која се пошто буде самлевена на млину одмах пакује задовољној муштерији.

Шаљиво ценкање

Уз мало шаљиво ценкање, тек да се тргује, добисмо попуст на купљену количину па настависмо даље кроз сувенирнице, радње с тканинама, ћилимима, јувелирницама и којекаквим другим ђаконијама. Чаршијом се шири добро расположење и граја туриста. На улици измешани језици: српски, мађарски, немачки, енглески и арапски. Одела такође европска, а има и доста оријенталних које носе жене и девојке покривених лица.

На улицама се продаје на преси цеђени сок од нара.

У спомен на себиљџије

Сарајевски Себиљ је место у центру Башчаршије. Посао себиљџије некада је био да на фонтанама тргова захвата воду, којом су се жедни напајали. Копија ове чесме саграђена је као дар Сарајлија на крају Скадарске улице у центру Београда.

У част Латина, а не Гаврила Принципа

Мост на којем је Гаврило Принцип убио аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда, после осамостаљења Босне и Херцеговине 1992. године, добио је ново име: Латинска ћуприја.

И називи свих улица, мостова и других јавних објеката која су носила имена познатих Срба у Сарајеву су преименована. Овај мост некада је спајао оближњу католичку четврт на левој обали Миљацке са старим градом. Трговце и занатлије из Дубровника, који су се у 19. веку доселили у Сарајево, локално становништво називало је Латинима.

Бегова џамија

Гази Хусрев-бегова џамија или Бегова џамија изграђена је 1530. године. Налази се на Башчаршији, у Старом граду. Џамију је саградио архитекта Ајем Есир Али. Купола је висока 26, а минарет 47 метара.

Витражи у цркви

Саборна црква Рождества Пресвете Богородице у центру Сарајева један је од највећих српских православних храмова на Балкану. Храм с уписаним крстом и пет купола у рату 1992–1995. тешко је оштећен, али је обновљен донацијом Републике Грчке 1996. године. Митрополија је спаљена и опљачкана. Иконе у иконостасу дела су чувених сликара, међу њима и Паје Јовановића. Прозори су урађени у техници витража.

Мостови без броја

Можда је најбољи начин да се упозна Сарајево шетња мостовима. Прву ћуприју – Козју, неколико километара изнад града, саградили су поред трга где се трговало стоком, понајвише козама. Неки је везују за доба Мехмед-паше Соколовића чији су градитељи саградили мост на Дрини у Вишеграду, на Жепи и вероватно и овај преко кога су трговци улазили у варош караванима из Цариграда.

Нешто ниже постоји пешачки мост који спаја Бенбашу и Бабића башту. Ту су и Шехер-Ћехајина ћуприја, Царева ћуприја, Принципов мост, Ћумурија мост, Дрвенија мост, Чобанија мост и необично леп савремени мост Festina lente (Пожури полако) из 2012. године, Ајфелов гвоздени мост, Скендерија мост и тако редом низ реку…