Орлови опет шире крила
Љубитељи природе из Ваљева, окупљени око Центра за природне ресурсе „Натура”, успели су у протекле три деценије да сачувају од нестајања колонију белоглавог супа у кањону реке Трешњице и да је петоструко увећају
Већ три деценије љубитељи природе из Ваљева, окупљени око Центра за природне ресурсе „Натура”, најстарије еколошке организације у Србији, воде битку да у специјалном резервату природе клисуре реке Трешњице сачувају опстанак колоније белоглавог супа који се гнезди на литицама овог кањона. Трешњица извире на планини Повлен код Ваљева, а улива се у реку Дрину.
Опстанак колоније птица у ваљевско-подрињским планинама, Медведнику, Јагодњи, Торничкој Бобији, Оровачкој планини и Борањи, био је доведен у питање, између осталог, зато што су овдашњи „планинци” да би заштитили своја стада од вукова, шакала, паса луталица и лисица били принуђени да их трују јаким отровима.
То је довело до угинућа „чистача природе”, како популарно у овом крају називају белоглавог супа, а који се храни углавном угинулим животињама. Орлови су често били и на мети несавесних ловаца који су их уништавали због веровања мештана ових крајева да њихова појава наслућује смрт и друге несреће.
Најпре „небески ресторан”
Чланови Фондације за заштиту белоглавог супа су као први задатак поставили да за ову највећу птицу грабљивицу на нашим просторима обезбеде довољно хране. Према савету познатог орнитолога Саше Маринковића, најпре су на месту Бошковац отворили „небески ресторан”. У њега из бројне породице Михаила Вучићевића и Лазе Јовановића из оближњег села Грчићи, без обзира на временске прилике, већ годинама допремају кланички отпад из Љубовије, а из ветеринарских амбуланти угинулу стоку с фарми.
До сада је изнето преко 70 тона хране. То је права посластица за орлове који не морају да лете километрима да би нашли угинуле животиње којима се хране. Основали су и ренџерску службу чији активисти Драган Ђекић, Владо Додовић и други, уз помоћ својих „шпијуна”, прате све шта се догађа с орловима на простору од Ваљева до Братунца.
Захваљујући свему што су ваљевски љубитељи природе предузели протеклих година резултати нису изостали, каже за „Магазин” Синиша Митровић, директор Центра за природне ресурсе „Натура” и сам истраживач и еколошки аналитичар:
„Спасли смо чистача природе, а он је спасао нас. Број птица са шест повећан је у овом периоду на 54, па сада белоглави суп опет шири своја снажна крила у распону и до три метра над ваљевско-подрињским планинама.”
Ваљевски еколози упркос добрим резултатима настављају битку да најсевернија колонија супова у Европи прерасте у центар еколошког туризма. Таква су места све популарнија широм Старог континента. У томе рачунају и на већу помоћ надлежних министарстава Србије, општине Љубовија која је већ годинама савезник у борби за опстанак белоглавог супа, као и на бољу сарадњу с невладиним сектором.
Ваљевски еколози сарађују и с бројним научним институцијама, факултетима, као што су Завод за заштиту природе на челу с др Братиславом Грубачом и биолозима из Новог Сада који се брину о биљним врстама у резервату у који су се већ вратиле срне, понеки медвед. И речни водотоци су постали богатији разним врстама рибе. Вратиле су се и друге птице грабљивице, сури орао, јастребови…
Еколози очекују и већу помоћ од надлежних правосудних органа у реализацији пооштрених законских мера које треба да спрече еколошки криминал.
Спремни за туристе
Чак и овим што је до сада постигнуто створени су услови да овај крај постане центар еколошког туризма у овом делу Европе. Уз чист ваздух, незагађене водотоке, мештани су спремни да угосте туристе у својим домовима по приступачним ценама и изобиљем здраве хране.
То би сигурно допринело и бржем развоју овог краја, посебно оживљавањем еколошког туризма, а тиме и останку младих на селу. Тада се сигурно не би догодило да школа у Горњој Трешњици, стара око 200 година, остане само са три ђака.
Белоглави суп – природни санитарац
Од речи лешинар, кажу стручњаци, многе људе подилази језа. Међутим, они хранећи се угинулим животињама одржавају биолошку равнотежу и хигијену, па би се, можда, правилније могли назвати биолошким санитарцима. Ова врста најрадије живи и гнезди се у подручјима с клисурама и слабијом вегетацијом. Познато станиште белоглавог супа код нас је резерват Увац, а сада срећом и ваљевско-подрињске планине.
Клисура за грабљивице
Специјални резерват природе клисуре реке Трешњице налази се у западној Србији. Након 23 километра Трешњица се улива у Дрину код Љубовије. Непосредно пред ушће с Дрином река је створила 152 метра дубоку кречњачку клисуру с вертикалним литицама. Ово подручје је резерват природе и у њему гнезда граде многе птице грабљивице као што су сури орао, обична ветрушка, јастребови, копци и белоглави суп.
