Украс, успомена или статусни симбол на кожи

Кап по кап, мастилом урезане слике у кожи постају данас уметност. Одавно су прецртана срца прободена стрелицом и оно чувено ЈНА, уз датум да се заувек памти време проведено у војсци.

Тетовирање је у 21. веку нова естетика, постало је и статусни симбол, јер су трајни цртежи мастилом аутентична и вредна уметничка дела која скрећу пажњу и поручују.

Тетовирање је глобални феномен и део популарне културе. Многи уметници тетоважа стекли су светску славу.

Људи се тетовирају из различитих разлога, све модерније технологије омогућавају прецизније и сигурније процедуре. Иако тетовирање може носити одређене здравствене ризике, као што су инфекције, правилна хигијена и професионални приступ могу ове опасности свести на најмању могућу меру.

Вештина тетовирања протеже се кроз многе културе и векове.

Мумифицирани остаци леденог човека пронађеног у Алпима показују да су се људи тетовирали још пре 5.000 година, а слике на телу су пронађене на мумијама из древног Египта.

Акварел на леђима

Данас су тетоваже, наравно, много другачије од древних, али, као и тада, носе одређену симболику. Популарне су минималистичке тетоваже, једноставног дизајна с чистим линијама, затим акварел тетоваже са светлим и течним бојама, али и оне реалистичне, које изгледају као фотографије.

Игор Милановић, тату-мајстор с вишедеценијским искуством, наводи за „Магазин” да се тетовирају сви – без обзира на пол и године. Нема правила, каже. Ипак, пре него што стигну у Игоров салон, клијенти већ имају одређену замисао у вези са изгледом тетоваже. Остаје само да се договоре о коначном изгледу, могућности да се то изведе и, наравно, о цени.

Прву тетоважу Игор је урадио са 15 година, а професионално се њоме бави 30 година. Зато и каже како се за готово сваку тетоважу може рећи да иза себе има неку причу. Признаје да му је међу најупечатљивијима у сећању остала тетоважа казана за печење ракије! Иако је рађена пре више од 20 година, у неком тренутку је постала и вирална.

– Најтеже и најкомпликованије је радити портрете, а клијенти су временом све маштовитији, па је изазов сваки нови рад – каже Милановић.

Мастилом урезане слике у кожи постају данас уметност

Највеће задовољство у раду, открива, представља му сенчење – када слика добија дубину и реалност уз додавање сенки. Свакога саветује да добро размисли пре него што машина почне да ради – јер греше и мајстори и сами клијенти, понесени разним пролазним емоцијама, поготово љубавним.

И Игоров брат Милош је заљубљеник у тетовирање. Прву тетоважу урадио је са 18 година. Био је то змај на рамену, јер је рођен у години Змаја по кинеском календару. Био је то и својеврсни пословни договор, компензација: тетоважу му је урадио момак који му је дуговао за неке мајсторске услуге, а игром случаја је био тату-мајстор.

Доста касније на другој руци никла је тетоважа крста на којој је осликано распеће Исусово. Овога пута био је то рад његовог брата. Онда су након рођења деце уследиле још две тетоваже с њиховим именима с унутрашње стране руке. Последња коју је урадио је викинг на десној бутини као оличење борбе, снаге...

Наравно, одрастајући поред оца који воли тетоваже, деца су заволела идеју да се тетовирају. Пожелели су да то ураде још у пубертету, али на прве цртеже на кожи морали су да сачекају. О томе прича Ивана, Милошева супруга и Иренина и Ненадова мама:

– Ја сам одувек имала жељу да се тетовирам, али никада нисам имала идеју шта бих тетовирала, тако да сам дуго то избегавала, тачније нисам хтела да тетовирам нешто што ми ништа не значи и нема смисла. Након ћеркине прве мале и дискретне тетоваже руже испод груди, што је она урадила са 17 година, одлучила сам да урадим идентичну. То је уједно и моја једина тетоважа.

Али ћерка Ирена се није задржала на првој. Ускоро је пожелела неку већу. Дуго је студирала значења, тражила слике и одлучила се за змаја у трешњином цвету (змај треба да симболише мудрост и снагу живота, а трешњин цвет пролазност. Ту тетоважу је урадила са 19 година и хтела је сама да је финансира. Такво „дело” кошта око 500 евра, али на срећу ту је ускочио стриц Милош и частио је за рођендан.

Ненад, најмлађи члан породице, још нема тетоважу, али још од основне школе стално је исцртан хемијском оловком по рукама, ногама, стомаку.

Скупо задовољство

Мама Ирена му није дозволила још да се тетовира пошто су, како каже, идеје за његову тетоважу криминалне и мисли да би се син у једном тренутку покајао. Али, од октобра је већ и он спреман за прву слику на телу.

– Тетоваже су генерално веома скуп спорт, осим тога и болне су, мада то зависи и од тога колики је праг бола неке особе – искрена је Ирена, која додаје да нико из њене породице није скидао тетоважу, али да има људи којима се производ тату-мајстора не допадне, па желе да га скину.

Име дугује далекој Полинезији
Полинезија: Тетовирање је било посебно значајно међу Полинежанима. Реч „tattoo” потиче од полинежанске речи „татау”. Тетоваже су често биле симбол статуса, храбрости и идентитета.
Јапан: Јапанске тетоваже, познате као „ирезуми”, имају дугу традицију и често су повезане с криминалним организацијама, али и с уметничким изражавањем.
Европа: На Старом континенту тетовирање је имало различите конотације кроз историју. У средњем веку често су биле повезане с криминалцима и изопштеницима, док су у модерном добу постале популаран облик уметничког изражавања.