Облаколики класик из детињства

У Француској „плутајуће острво”, у Немачкој „снежно јаје”, у Мађарској „млеко од птице”, у Пољској „супа ни од чега”, у нас су одомаћене као шненокле. Једни кажу реч је о изворно специјалитету аустријске кухиње, а поткрепљује податком да му је шпиц-намет „бечки облаци”. Друга верзија порекла тврди да су родом из Француске. У основи назива је „schneeball”, што значи снежна грудва. И ту није крај теоријама јер постоји и јужна верзија „млечних облачића” за које се користи назив парадижет или чак реч преузета од Млечана (paradisiaco), што у у оба случаја значи рајски.

За питоме шненокле, које нас тако подсећају на Банат и детињство, зна се да су педигреа дужег од век и по, још од средине 19. столећа, када их управо бечки посластичари именују као „рафинирани деликатес”. Опис даље каже да се „мекане куглице”, али од шлага, у слатком сирупу, те да морају бити ваздушасте текстуре и богатог укуса. Било како било ова посластица која се не купује у радњи, постала је популарна широм света због своје једноставности и елеганције.

Шне-нокле

С цртицом или без, облаколики класик већ самим именом призива у кухињу романтичне духове прошлости. То само потврђује оно старо правило да су најједноставније ствари и најбоље, а најбоље се то види управо на овој „сиротињској” посластици за чију припрему је довољно тек неколико састојака.

Међутим, колико год нешто било једноставно, не значи да увек и свима успе, јер куварица може лако да омане. Пре свега у припреми крема који мора да буде фине текстуре и без грудвица и ту нема много филозофије… укувати жуманца и шећер с мало брашна, „крчкати” све десетак минута непрестано мешајући, док се крем не згусне, али је зато деликатно кување беланаца. Она се кашиком спуштају у кипуће млеко и то јако кратко, отприлике пола минута са сваке стране, а ако то потраје имало дуже, наочиглед ће се претворити у гуменасти бели чварак. Наравно, први предуслов је квалитетна сировина – свеже млеко и квалитетна јаја која ће нашим шненоклама дати дивну жуту боју.

Укус – једноставан и благ

Шненокле су диван старински десерт, лети добра алтернатива сладоледу, а у новије „comfot food” с разним додацима – рецимо наренданом чоколадом, кором од лимуна и поморанџе или пахуљицама кокоса. Забележене су и варијанте с кексом, понегде с воћем, али је изворна верзија и даље – непревазиђена.

Плутајуће острво

Најранија позната референца о шненоклама изненађујуће је на енглеском језику и налази се књизи „Уметности кувања” Хане Глас из 1747. године. Њен рецепт под називом „Плутајуће острво”, направљен је од заслађене, густо измућене павлаке и коре лимуна, а затим обложен танким кришкама хлеба наизменично са желеом и нагомиланом учвршћеном пеном. Нешто касније, у једном писму пријатељу, Бенџамин Френклин пише: „За вечером сам имао ’плутајуће острво’”, што неодољиво подсећа на шненокле, а идентичан опис помиње и једна америчка куварица у свом рецепту од 1846, када наводи „плутајуће острво” као препоручени десерт за прославу 4. јула, Дана независности.

Шненокле из „Банацког кувара”

Рецепт за шненокле не постоји ни у једној од наших породичних свезака. Као што не постоји ни рецепт за сутлијаш или палачинке, јер су га домаћице одувек држале у глави.  „Ову је омиљену лалошку летњу посластицу”, помиње у својој књизи „Банацки кувар” и Самошанка Гордана Јованов, па наставља: „А прави се овако, да знаш: Стави на ватру литру млека да проври с мало шећера. Од шест беланаца с мало шећера улупај шнел. Кад млеко почне да ври, ти мало смањи ватру и са супеном кашиком вади од оног шнела и убацуј у млеко да се кува. Кад су шненокле куване испливају на површину, добро и оцеди и поређај о’ма’ у чинију ди ће да стоје. А у оно млеко што је остало укувај фил од шест жуманаца и шест кашика шећера и једне кашике брашна. Фил прели преко шненокли и остави да се добро олади.”