Oblakoliki klasik iz detinjstva
Šnenokle su divan starinski desert, leti dobra alternativa sladoledu, a u novije „comfot food” s raznim dodacima. Zabeležene su varijante s keksom, ponegde s voćem, ali je izvorna verzija i dalje – neprevaziđena
U Francuskoj „plutajuće ostrvo”, u Nemačkoj „snežno jaje”, u Mađarskoj „mleko od ptice”, u Poljskoj „supa ni od čega”, u nas su odomaćene kao šnenokle. Jedni kažu reč je o izvorno specijalitetu austrijske kuhinje, a potkrepljuje podatkom da mu je špic-namet „bečki oblaci”. Druga verzija porekla tvrdi da su rodom iz Francuske. U osnovi naziva je „schneeball”, što znači snežna grudva. I tu nije kraj teorijama jer postoji i južna verzija „mlečnih oblačića” za koje se koristi naziv paradižet ili čak reč preuzeta od Mlečana (paradisiaco), što u u oba slučaja znači rajski.
Za pitome šnenokle, koje nas tako podsećaju na Banat i detinjstvo, zna se da su pedigrea dužeg od vek i po, još od sredine 19. stoleća, kada ih upravo bečki poslastičari imenuju kao „rafinirani delikates”. Opis dalje kaže da se „mekane kuglice”, ali od šlaga, u slatkom sirupu, te da moraju biti vazdušaste teksture i bogatog ukusa. Bilo kako bilo ova poslastica koja se ne kupuje u radnji, postala je popularna širom sveta zbog svoje jednostavnosti i elegancije.
Šne-nokle
S crticom ili bez, oblakoliki klasik već samim imenom priziva u kuhinju romantične duhove prošlosti. To samo potvrđuje ono staro pravilo da su najjednostavnije stvari i najbolje, a najbolje se to vidi upravo na ovoj „sirotinjskoj” poslastici za čiju pripremu je dovoljno tek nekoliko sastojaka.
Međutim, koliko god nešto bilo jednostavno, ne znači da uvek i svima uspe, jer kuvarica može lako da omane. Pre svega u pripremi krema koji mora da bude fine teksture i bez grudvica i tu nema mnogo filozofije… ukuvati žumanca i šećer s malo brašna, „krčkati” sve desetak minuta neprestano mešajući, dok se krem ne zgusne, ali je zato delikatno kuvanje belanaca. Ona se kašikom spuštaju u kipuće mleko i to jako kratko, otprilike pola minuta sa svake strane, a ako to potraje imalo duže, naočigled će se pretvoriti u gumenasti beli čvarak. Naravno, prvi preduslov je kvalitetna sirovina – sveže mleko i kvalitetna jaja koja će našim šnenoklama dati divnu žutu boju.
Ukus – jednostavan i blag
Šnenokle su divan starinski desert, leti dobra alternativa sladoledu, a u novije „comfot food” s raznim dodacima – recimo narendanom čokoladom, korom od limuna i pomorandže ili pahuljicama kokosa. Zabeležene su i varijante s keksom, ponegde s voćem, ali je izvorna verzija i dalje – neprevaziđena.
Plutajuće ostrvo
Najranija poznata referenca o šnenoklama iznenađujuće je na engleskom jeziku i nalazi se knjizi „Umetnosti kuvanja” Hane Glas iz 1747. godine. Njen recept pod nazivom „Plutajuće ostrvo”, napravljen je od zaslađene, gusto izmućene pavlake i kore limuna, a zatim obložen tankim kriškama hleba naizmenično sa želeom i nagomilanom učvršćenom penom. Nešto kasnije, u jednom pismu prijatelju, Bendžamin Frenklin piše: „Za večerom sam imao ’plutajuće ostrvo’”, što neodoljivo podseća na šnenokle, a identičan opis pominje i jedna američka kuvarica u svom receptu od 1846, kada navodi „plutajuće ostrvo” kao preporučeni desert za proslavu 4. jula, Dana nezavisnosti.
Šnenokle iz „Banackog kuvara”
Recept za šnenokle ne postoji ni u jednoj od naših porodičnih svezaka. Kao što ne postoji ni recept za sutlijaš ili palačinke, jer su ga domaćice oduvek držale u glavi. „Ovu je omiljenu lalošku letnju poslasticu”, pominje u svojoj knjizi „Banacki kuvar” i Samošanka Gordana Jovanov, pa nastavlja: „A pravi se ovako, da znaš: Stavi na vatru litru mleka da provri s malo šećera. Od šest belanaca s malo šećera ulupaj šnel. Kad mleko počne da vri, ti malo smanji vatru i sa supenom kašikom vadi od onog šnela i ubacuj u mleko da se kuva. Kad su šnenokle kuvane isplivaju na površinu, dobro i ocedi i poređaj o’ma’ u činiju di će da stoje. A u ono mleko što je ostalo ukuvaj fil od šest žumanaca i šest kašika šećera i jedne kašike brašna. Fil preli preko šnenokli i ostavi da se dobro oladi.”
