Чувар традиције Зорана Мрењица
И њен петогодишњи син зна да умеси питу. „Децу треба да учимо шта је здрава храна”, поручује куварица из Титела, добитница посебног признања Туристичке организације Србије и познатог гастро-водича
Када дођете у неку страну земљу, увек вам је важно шта се тамо једе, који су специјалитети, као и да ли ће се вама то допасти. Тако је исто страним туристима битно да пробају нашу домаћу кухињу. Сачувати њену традицију важно је и за наше здравље, а с растом туризма и за приходе од гастрономије за привреду.
Овако гласи образложење Туристичке организације Србије и гастрономског жирија за то што је Зорана Мрењица из Титела овогодишња добитница признања „Чувар традиције”.
Инспекција гастро-водича „Гомијо”, после обиласка кухиња широм Србије, прогласила је Зорану „шефом традиције” јер је најбоље представила традиционалну српску кухињу, поштујући оригиналне рецепте и технике кувања.
Зорана је рекла да рецепте наших прабака чува као нешто квалитетно, лепо и што треба сви да знамо. Као препоруку да и нашој деци покажемо пут до здраве хране и како да сачувају традицију домаће кухиње.
Завршила је економску школу и каже да је сасвим случајно постала кувар, радећи већ дуго на једном салашу на београдском путу ка Зрењанину.
„Одрасла сам у великој породици у којој нас је бака све научила старом начину справљања хране, као и томе шта здраво јести”, рекла је Зорана за „Магазин”.
Знање и сама преноси: има четворо деце, а њен петогодишњи син већ уме да умеси питу. Посветила се здравој храни нашег поднебља. „Најбитније је да се редовно једе, и то на време и да све што спремамо направимо с љубављу, да није премасно и без мере. У животу треба све да буде умерено, тако и исхрана која је и најважнија за здравље. У кухињи не треба претеривати и не треба умањивати.”
Зато и подсећа да ајвар да би био здрав, не треба да буде мастан. „Паприке се пеку навелико, значи да одвојимо дане у години који су за то најбољи да припремимо тада сву количину. Ољуштимо црвену паприку и не мешамо је ни са чим. По том старом рецепту, полако се меша и дуго кува”, прича.
Тајна њених погачица с чварцима које је комисија похвалила је, каже, у „премесивању”: самељу се чварци, направи се тесто које доста одстоји, развуче се, намажу се млевени чварци и тесто се преклапа. Треба да одстоји, а онда се поступак понавља бар два пута како би и тесто одстојало сат до два”.
На Зоранином домаћем менију за госте, кад је реч о месу, као и код наших старих, увек су телетина, јагњетина испод сача и речни смуђ.
Такође, домаћи хлеб, ванилице и штрудла с маком. „Домаћи хлеб месимо ручно, нема машине. Како ме бака учила, сваком хлебу се посветим од почетка до краја процеса. Домаћа храна је предвиђена и за то да премостимо разлике између зиме и лета, а та промена је с климатским приликама углавном нагла. Храна на домаћој масти уместо на уљу добра је за прилагођавање температурама наше климе. Домаћа маст раније је коришћена и за лечење проблема с дисајним путевима. Здраве масти свакако су добре за имунитет.”
Али, по њој, ни колача не треба да се потпуно одрекнемо: „Треба се засладити, организам тражи и шећер. Моја препорука је штрудла с домаћим свежим маком, али су добре и гомбоце или војвођанске кнедле са шљивама. Старински слаткиш је и насуво с маком, а на нашим трпезама је баклава с орасима. Важно је само знати меру.”
Директорка ТОС-а Марија Лабовић за наш лист каже да је у пет највећих утисака странаца који дођу у Србију управо наша домаћа храна. „Она је један од разлога што приход од туризма расте из године у годину, а прошла је била рекордна по девизном приливу од две милијарде и петсто педесет осам милиона од посете иностраних туриста. Сви су посетили неке од ресторана, винарија и сеоских домаћинстава и понели углавном позитивне утиске. Захвална сам инспекторима што водич кроз наше кухиње, који су направили пре три године, осликава целу Србију.”
Овај штампани водич ове године је с наших простора уврстио више кулинарских талената и више туристичких одредишта и кухиња. „Партнерство с гастро-водичем је велики искорак и има значај с обзиром на то да нашу гастрономију позиционира и препоручује у свету, као и страним туристима. Наша гастрономија је иновативна и разнолика, а прати трендове”, оценила је директорка ТОС-а.
Уредница гастрономских водича за наш регион Мира Шемић, која је дошла из Словеније на доделу, каже да су инспектори гастрономије честито радили да би пронашли најбоље кулинаре, од Суботице до Врања. „За само три године, откако додељујемо ’капе’, како зовемо признања за врхунске таленте, Србија граби ка врхунском кулинарству. Домаћа храна и рецепти су добро очувани. Гастрономски туризам је најпрофитабилнија грана туризма, а ту су и винарство и производња ваше домаће ракије која је бренд у свету ”, рекла је Шемић.
Насуво с маком
Старински слаткиш у Војводини је и насуво с маком, како зову широке резанце с маком. Његово име говори о једноставности припреме: сипате и мало прокувате мак у води, додате мало млека и шећера и онда убаците већ кувана широка домаћа резанца.
