Дизајн игралиште 2024.

Техничка школа „Дрво арт“ организовала је међународну креативну радионицу „Дизајн игралиште – Design Playground“ по тринаести пут, после које су радови ученика били изложени у београдском Музеју примењених уметности.

Поред ученика Школе, учествовали су и њихови вршњаци из партнерских школа „Бруно Карнијело” из Бруњере у Италији, „Рот Ђула” из мађарског Шопрона и ученици Уметничке школе из Травне у Бугарској.

Уместо конкретног задатог комада намештаја, овога пута учесници су сами бирали шта ће направити на тему „Време”. Иако само средњошколци, под вођством својих ментора, наставника дизајна и практичне наставе, успели су да креирају читав низ необичних предмета: од преносиве столичице, преко ормарића за вино, малих комода, до апстрактних инсталација. Инспирацију су нашли у геолошким феноменима, историјским знаменитостима, музици, у свом крају богатом дрвећем или  виновом лозом, омиљеним тобоганима из детињства, дрвећу... Као и ранијих година, неизбежан материјал било је дрво.

За „Моју кућу” директорка Техничке школе „Дрво арт” Зорица Ђоковић подсећа да је радионица је трајала пет дана пре излагања радова, да су у скоро непрекидном раду уживали и ученици и њихови наставници. Од осмог марта надаље ове креације представљају се током године публици.

К

ао и увек, изабрани су најбољи. Према одлуци стручног жирија, састављеног од наставника школа учесница, најбоља „два прва места” освојили су два италијанска ђака, Барбаран Матео прво за рад „Петра” и Де Ћесарис Габријела друго за „Живот је време”, а треће место Дорка Бушњак из Мађарске за „Сточић за признања летњих олимпијских игара”.

Наставници су оцењивали функционалност и склад, оригиналност и иновативност радова, а ученици искључиво њихову естетику. Овога пута, ученици су исказали сасвим другачије мишљење од својих наставника. По њиховом избору, најбоља три рада су: „Око времена”,  ученика  Николе Димитрова Спасова из Бугарске, „Ку-ку часовник” Лазара Жерађанина из Београда и „Живот” мађарског ученика Горајски Чанада.

Разговарали смо са аутором нама занимљивог „Ку-ку часовника” Лазаром Жерађанином који ове године завршава средњу школу за дизајн и прераду дрвета. Са припремом материјала, требало му је две недеље да дизајнира и направи комбинацију старинског сата са кукавицом са мало модернијим дигиталним сатом и још модернијим мобилним телефоном који садржи сат. Аналогни часовник приказује само сате, дигитални сатови и минуте. На додир, то јест сензор, укључују се дигитални сат и мобилни часовник. С обзиром да је кутија на којој су постављени шупља, унутра има бас гредице, она је резонатна и појачава звук са мобилног.

И ученице трећег разреда не заостају: Нина Вуjаклија је направила сат „Повратак у прошлост”, који функционише као пешчани.  Бројеви су на мали летвицама исте ширине, тако распоређеним да сенка на њему показује сат, у шта смо се уверили. Дора Питовић нас је сачекала са својим радом: „Добро дрво” је расло, прича,  откад је дечак био мали. „Никада га није напустило до старости када је постало пањ и деда уморан сео на њега. Цео живот је имао нешто поред себе. Искомбиновала сам садашњост  и прошлост, детаљ стакла унутар правог пања из мог дворишта. Ово је сточић за дневну собу, за чашу или шољу, за књигу. Сви радови остају у школи која нам је помагала да до њих дођемо”, како каже ученица. Затекли смо и декорацију за дечје игралиште Милице Милићевић направљену тако да деца померају „лишће”.

Бугарске ауторке Марија Наћева и Цветелина Радева показале су уметничке радове „Временска спирала” и „Музички часовник”, а видели смо и кутију у виду циркуске шатре Италијанке Бобак Ђиаде Марије са цртежима фаза раста дрвета, која  може да послужи за забаве и пикнике, са послужавником на врху.

На врху

Креативни радови „Дизајн игралишта” прокрчили су себи пут до најпрестижнијих светских манифестација у области дизајна и индустрије намештаја: до Милана, Келна, Штокхолма, Сингапура и Мексико ситија, подсећа Зорица Ђоковић.