Мухина муза Сара Бернар

Више од столећа је прошло од дана када је најславнија од свих славних глумица, Сара Бернар, потражила младог сликара Алфонса Муху да наслика њену фигуру у улози Гизмонде у истоименој представи драматурга и писца Викторијена Сардуа. На Бадње вече 1894. године, када су сви велики париски уметници били на празничном одмору, Сара је налетела на Муху који је прихватио изазов. Захваљујући овом постеру величине 216 X 74 сантиметара, дошло је до револуционарних промена у графичком дизајну. Сарина витка и издужена фигура у готово природној величини, пастелних боја, уз доследну примену свих елемената новог стила, арт-нувоа, учинила је плакат популарним толико да су га људи ноћу кришом скидали са улица града, носили кући и качили на зид као слику.

Сара Бернар потписала је тада уговор са Мухом, на пет година, за израду бројних позоришних плаката и креирање позоришних костима, што је младом сликару отворило врата славе.

Сара је живела од 1844. до 1923. у усковитланом стилу арт-декоа. О првом сусрету са „даскама које живот значе”, написала је: „Тајанствени полумрак, голи дашчани под, позоришно кулисно небо, гледалиште у мраку налик на понор... не, тада нисам одлучила да постанем глумица, схватила сам да то јесам.”

Глумица златног гласа, краљица става и принцеза покрета, била је неисцрпна инспирација уметника тог времена. За њу су писали улоге, стихове, музику, њу су сликали. Она сама била је опијена собом и својим временом. Као свака права звезда имала је и неке од бизарних навика, као што је она да повремено спава у сопственом мртвачком сандуку обложеном белом свилом. Путујући често између старе, разуздане и декадентне Европе и младе, полетне Америке, преваљивала је огромна пространства водена и копнена, у купеима и кабинама... Та путовања, која су се тада мерила недељама и месецима, била су само паузе између тријумфа ове велике светске звезде под светлошћу позорнице.

Осим публике и уметника, записано је да су је обожавале и крунисане главе. Једног за другим, Сара је завела италијанског краља Умберта, аустроугарског цара Фрању Јосифа, шпанског краља Алфонса Трећег и руског цара који јој је, у Зимском дворцу у Петрограду, рекао: „Не, мадам, не смете се клањати, ја сам тај који треба да се поклони пред вама.”

Стваралаштво Алфонса Мухе

Алфонс Муха, један од најистакнутијих уметника епохе арт- нувоа рођен је у Моравској (Чешка), 1860. године. Каријеру је започео у Бечу, студирао је у Минхену, а највећи део живота провео је у Паризу. Најефектнији успех постиже серијом постера за представе Саре Бернар. Истовремено је радио дизајн накита за најславније драгуљаре, дизајн ентеријера за богате клијенте, при чему је пројектовао све, од намештаја и лампи до витража на прозорима, рукохвата на степенишним оградама, квака на И вратима... Бавио се графичким дизајном, дизајном предмета, модом, тканинама и тапетама. Временом је стекао и интернационалну репутацију и успео да се прослави не само у Средњој Европи већ и у Лондону и Њујорку, где је радио и за Тифанија.

Његов пројекат за Босанскохерцеговачки павиљон на светској изложби у Паризу, 1900. године, био је на само запажен већ и награђен!

Арх. Радмила Милосављевић
www.dopisna-skola-ambijent.rs