Лечио је Србе у Чикагу и бесплатно
Доктор Урош Сеферовић је као жестоки антикомуниста био укључен у српску емигрантску политику и дуже од двадесет година био је на челу Српске народне одбране, коју је основао Пупин
Неколико пута, као студент у Чикагу, када се нисам добро осећао, моја тетка Анастасија Вучинић Ермиш би ме одвела у ординацију др Уроша Сеферовића. Имала је високо мишљење о овом доктору па је инсистирала да идем само њему због дијагнозе и лечења.
Овако у књизи „Незаборавни сусрети”, (издање „Чигоја штампа”) ранко Микашиновић, један од водећих слависта у Америци, некадашњи предавач руског језика и књижевности на универзитетима у Њу Орлеансу и Тулејну, новинар „Гласа Америке” дуже од две деценије, описује сусрет с једним од најзначајнијих људи из српске дијаспоре у САД.
Др Сеферовић је био „лични доктор” новинареве тетке и „није било бољег”.
„Временом сам открио да су га његови пацијенти Срби из Чикага изузетно ценили и, наравно, здушно препоручивали”.
Српски Френк Синатра
Заправо, почетком шездесетих година прошлог века, био је један од неколицине српских доктора у граду. Срби, као што је случај с већином етничких група, гравитирали су лекарима свог порекла. Заједничко порекло, матерњи језик и религијски идентитет усађивали су осећај блискости и поверења.
Сеферовић је дошао у Сједињене Државе 1939. године као двадесетогодишњак с репутацијом младог и згодног српског певача и личности с радија. Пре доласка у Америку био је један од најбољих певача народне музике у Србији који се често могао чути на државном радију.
„Мајка мог пријатеља, која је била тинејџер пре Другог светског рата у Србији, рекла је да је међу Србима Сеферовић уживао репутацију „српског Френка Синатре”. Какав завидан положај”, забележио је још Микашиновић.
Запамтио је и да се током првог прегледа у његовој ординацији, Сеферовић дотакао својих српских пацијената и начинио упечатљиву опаску: „Они нису само моји пацијенти, већ и моји земљаци и морам се бринути о њима.”
Познат и као др Сефер, често је лечио српске пацијенте бесплатно.
„Видео сам га као срдачног човека и харизматичну личност. Био је и успешан доктор у САД и човек дубоко привржен свом „старом крају” и српском народу”, наводи Микашиновић.
Рођен у Рисну 1919. године, Сеферовић је дошао у Сједињене Државе 1939. године из Београда. Пошто је овде завршио медицинске студије, отворио је медицинску праксу у Чикагу и предавао на Универзитету Нортвестерн.
Као жестоки антикомуниста био је укључен у српску емигрантску политику и председавао је, дуже од двадесет година, тада значајном организацијом Српске народне одбране коју је током Првог светског рата основао Михајло Идворски Пупин и која је у то време имала седиште у Чикагу.
Др Сеферовић је такође био блиски пријатељ краља Петра Другог.
„Сећам се да сам их видео заједно крајем шездесетих година на политичком скупу одржаном на излетишту манастира Светог Саве Српске православне цркве у Либертивилу и Илиноису. То је био добро организован и импресиван догађај. У Либертивилу су се налазили црква, седиште епархије, излетиште и гостинске собе, као и наше главно српско гробље. То је био а и данас је један од главних српских центара у Америци”.
Уз Краља Петра Другог
О великим српским празницима, као што је Видовдан, више од десет хиљада људи би се окупило на имању у Либертивилу како би слушали обраћање Краља Петра Другог, војводе Момчила Ђујућа, Сеферовића.
„Пошто сам се преселио у Њу Орлеанс, све сам мање чуо о доктору Сеферовићу, али он је остао омиљен и уважен међу Србима до краја живота. Умро је у Чикагу 1983. године”, подсећа Микашиновић.
