Код психолога преко интернета

Онлајн разговори са стручњаком постали су учестали и доступни без обзира на време и место, кад год је потребна реч подршке. А тражена је због несигурности, страха, депресије, зависности, ожалошћености... Онлајн психотерапија, позната и као е-терапија, e-саветовање, вeб-терапија, чет терапија или терапија путем разговора телефоном, коришћењем неког од интернет алата, једним именом се означава као телетерапија. Шта су њене предности, а шта недостаци и у којим случајевима не може да се практикује за „Магазин” говори Драгана Станковић, психолог и психотерапеут под супервизијом.

– На први поглед индивидуална психотерапија „лицем у лице” је прихватљивија, али сам из дугогодишњег искуства могла да сагледам и случајеве где је онлајн психотерапија у предности – каже наша саговорница, наводећи да тренутно ради на смањењу очекивања од других људи са женом средњих година која се удала у иностранству. Све више је оних који се јављају због анксиозности, депресивног расположења. Муче људе свакодневни животни проблеми, усамљеност, даљина, с којима није лако борити се сам.

– Код студената учестали су проблеми с испитима (пошто је испитни рок у току), па учимо како да учимо – каже Станковићева, додајући да се чешће за помоћ јављају жене у односу на мушкарце и да су особе средњих година ређе спремне да се обрате психотерапеуту.

Осећај слободе

Онлајн саветовање се, по речима психотерапеута, показало ефикасним и у подстицању деце и тинејџера на терапију јер им коришћење интернета даје осећај слободе, посебно ако не воле да разговарају о својим проблемима и желе да их задрже за себе. Овај осећај сигурности се код неких испољава због тога што се током терапије налазе код куће, у познатом окружењу.

„Доктор Џон М. Грохол приметио је да се људи одлучују за онлајн психотерапију онда када је јефтинија или бесплатна или када је терапија лицем у лице физички недоступна. Међутим, када је доступна и када кошта исто као и психотерапија уживо, клијенти се чешће одлучују за рад лицем у лице”, наводи на свом порталу Мина Илић, дипломирани психолог и психотерапеут под супервизијом уз напомену да је: „Недостатак овог концепта психолошке помоћи немогућност провере стручности и образовања терапеута који се налази с друге стране.”

Наводећи предности онлајн психотерапије у односу на директну комуникацију, Драгана Станковић на прво место ставља доступност свима којима је физички недоступна. Ту се мисли на мања места и села у којима нема психолошких ординација. Исто тако се дешава да изабрани терапеут не живи у истом граду или земљи. Има доста наших људи који живе и раде у иностранству. Они у онлајн режиму могу да затраже пихотерапеутску помоћ уколико су ускраћени да то учине у иностранству због високе цене, недовољног познавања

језика, културолошких разлика које представљају баријеру у разумевању проблема.

– Неки неће да губе време да долазе. Кажу, исто им је. Мада увек кажем, ако постоји простор за долазак, ипак да дођу – напомиње наша саговорница.

Комуникација преко „Вајбера”, „Месинџера”, „Скајпа” или „Воцапа” постала је доступна великом броју људи, па је разумљиво да се користи и у ове сврхе. Потребни су телефон или рачунар, са стабилном интернет везом, за ступање у контакт. Некада је управо то отежавајућа околност. Може да се деси да кочи слика, касни звук...

 Некад мора „лицем у лице”

Психотерапеути се у једном слажу, невербална комуникација у разговору даје висок проценат информација. То је у разговору путем видео-позива ограничено.

– Треба рећи да не могу сви поремећаји да се лече онлајн – напомиње Драгана Станковић, додајући да има оних с којима мора да се ради „лицем у лице”, уживо, као што су суицидне мисли и болести зависности.