Превенција кардиоваскуларних болести правилном исхраном

Један од водећих здравствених проблема у развијеним земљама и земљама у развоју су кардиоваскуларне болести. Учесталост кардиоваскуларних обољења у популацији међу свим обољењима износи 14 -16 процената, а у односу на укупан број становништва ове болести захватају чак 12-19 одсто популације. Водећи су узрок превремене смртности и инвалидности.

"Пратећи дуго исхрану становништва код нас и у свету, многи аутори су утврдили да су одступања од рационалне исхране у снажној корелацији са кардиоваскуларном патологијом. Због тога се неправилна исхрана најчешће оптужује за пандемију кардиоваскуларних обољења. Нутритивни фактори ризика су: хиперкалоријска исхрана, висок унос масти животињског порекла, висок унос простих угљених хидрата, дисбаланс у потрошњи протеина, низак унос дијеталних влакана, дефицит витамина и минерала, претерано конзумирање алкохола и кафе као и претерани унос кухињске соли", наводи за Магазин нутрициониста Ана Тодоровић.

Неправилна исхрана један од узрока кардиоваскуланих болести

Последице константног високог калоријског уноса у дневном оброку су у корелацији са гојазношћу, а тиме и ризиком од кардиоваскуланих болести. Тако, примера ради, за наше становништво је карактеристично коришћење већих количина масти и угљених хидрата, а мали унос биљних влакана.

Поред коришћења разних масних намаза, масноће се често претерано додају и приликом припреме хране. Посебно је значајан унос скривених масти, односно намирница, које садрже веће количине масти, као сто су пуномасно млеко, тврди сиреви, сухомеснати производи и лисната теста. Масти из хране утичу на појаву атеросклерозе и обољења срца највише посредством пораста нивоа холестерола у крви. Холестерол се налази у намирницама животињског порекла, док га биљке уопште не садрже. Међутим, повећан унос засићених масних киселина, које се налазе у црвеном месу, биљним мастима, маргаринима, пуномасном млеку, тврдим сиревима, кајмаку, маслацу, мастима, разним врстама пецива доводи до већег пораста нивоа холестерола него од самог уноса холестерола, наводи наша саговорница истичући да су по здравље срца опасни и рафинисани угљени хидрати, као и скробна храна.

Студије у земљама Медитерана, Јапана и Кине су показале да постоји корелација између високог уноса биљних влакана у храни и ниске стопе кардиоваскуларних болести. Намирнице богате биљним влакнима су: мекиње, интегрална жита и производи, језграсто воће, сирово поврће и воће.

Исхрана је важан сегмент праосновне (примордијалне), примарне, секундарне и терцијалне превенције кардиоваскуларних болести. Примордиална превенција истиче у први план правилан начин исхране, одржавање идеалне телесне масе, упражњавање умерене физичке активности и др. Мере примарне превенције су усмерене ка општој популацији и популацији са високим ризиком за кардиоваскуларне болести. У фази примарне превенције од посебне важности је радити на спречавању дејства фактора ризика или њиховој елиминацији, ако они већ постоје. Саставни делови секундарне и терцијалне превенције обухватају примену одговарајућег дијететског режима, мењањем стила живота и мерама здравствене заштите да би се спречио даљи ток болести и компликације. Примена дијететског режима и мењање стила живота се огледа у примени правилне исхране, престанку пушења и спровођењу редовних физичких вежби. У случају гојазности, превенција подразумева хипокалоријске дијете, уз редукцију укупних масноћа, засићених масних киселина, холестерола и сахарозе.

Код повишених масноћа не постоји једна иста дијететска шема. У болесника са изолованим порастом триглицерида од највећег је значаја смањење уноса концентрованих угљених хидрата и забрана алкохола, док у изолованој хиперхолестеролемији је најзначајније смањење уноса холестерола и укупног уноса масти и засићених масних киселина.

Када почети са дијететском заштитом од кардиоваскуларних болести?

"Испитивања су показала да постоји зависност између телесне масе новорођенчета од телесне масе труднице, тако да гојазне труднице углавном рађају крупнију децу. Новорођенчад, која имају на рођјењу више од 4,5 килограма имају већу шансу да буду гојазне особе пошто се рађају са већим бројем масних ћелија. Стога су од највећег значаја дијететске мере у току трудноће, прве две године живота, у пубертету и адолесценцији, период између 40. и 65. године.

Медитеранска дијета рецепт за превенција кардиоваскуларних болести

Са нутриционистичког становишта добра исхрана треба да буде у складу са медитеранском пирамидом исхране, која је заснована на исхрани земаља Средоземља. Карактеристике ове исхране су велика потрошња воћа, поврћа, интегралног хлеба, жита од целог зрна, орашастог воћа, интегралног пиринча, махунарки, хладно цеђеног маслиновог уља и морске рибе, а умерен унос пилетине, ћуретине, посних сирева и других млечних производа од обраног млека.

"То је исхрана са мало засићених, а много незасићених масноћа и дијетних влакана. Оброци треба да буду разноврсни са пуно поврћа, воћа, супа, салата, свежих зачинских биљака, белог лука, лимуна,  а са мало кухињске соли. Маслац и маргарин треба да се замене хладно цеђеним маслиновим уљем. Унос црвених меса треба да се смањи на један оброк недељно. Поред одговарајућег избора намирница важан је начин припреме хране - кување на пари, кратко пирјањење, динстање и печење без масноће. Кувана јела и салате се само преливају хладно цеђеним уљем. Због овакве исхране становништво медитеранског поднебља има мали проценат кардиоваскуларних обољења. Искуство показује да индивидуално подешена медитеранска исхрана значајно утиче на смањење индекса телесне масе, смањење гојазности, инсулинску резистенцију, на ниво масноћа у крви, побољшава однос ЛДЛ и ХДЛ холестерола и регулише крвни притисак. Тиме се, значајно доприноси превенцији кардиоваскуларних болести, пре свега, настанку ангине пекторис, инфаркта миокарда, шлога или гангрене", каже Тодоровић.