Негативне стране оптимизма

Оптимизам се дуго сматрао кључним састојком среће, здравља и дуговечности. Међутим, ново истраживање са Универзитета у Бату показало је да претерани оптимисти могу бити штетни по финансијско благостање.

Истраживања показују да људи са високим нивоом оптимизма обично имају ниже когнитивне вештине, што доводи до лоших финансијских одлука. Когнитивне способности су основне вештине које мозак користи за размишљање, учење, закључивање, читање, памћење и генерално обраћање пажње на ствари око себе. Све ове вештине комбиноване заједно преузимају информације које долазе до мозга и премештају их у такозвану „банку знања” које се касније користе у свакодневном животу – на послу, на факултету и другде.

Да би спровели студију, истраживачи су анализирали податке анкете из више од 36.000 домаћинстава у Великој Британији. Они су упоредили очекивања људи о њиховом финансијском благостању са њиховим стварним финансијским резултатима. Резултати су показали да су људи са већим когнитивним способностима 22 одсто били реалистични и 35 одсто су били мањ екстремно оптимистични.

Др Крис Досон са Универзитетске школе менаџмента објашњава да су људи са ниским когнитивним способностима склонији самообмани, у суштини заваравају себе када доносе одлуке. С друге стране, људи са високим когнитивним способностима су реалистичнији и песимистичнији у својим очекивањима у будућности.

Важна финансијска питања као што су запошљавање, инвестирање, штедња и све одлуке које укључују ризик и неизвесност посебно су подложне негативним ефектима претераног оптимизма. Нереално оптимистична финансијска очекивања могу довести до прекомерне потрошње, дуга и недовољне уштеде, преноси руски сајт „Еко правда“.