Хронични умор није умишљена болест
Деценијама су тегобе попут тешке исцрпљености, болова, магле у глави лекари називали „јупи грипом”, али само у САД процена је да има 3,3 милиона људи с овом дијагнозом
За хронични умор годинама се веровало да није никаква права болест, ни дијагноза, већ умишљена комбинација психосоматских тегоба. Људи који су се жалили на исцрпљеност коју не отклања ни сан, а погоршава и најмања физичка активност – добили су најзад и медицинску пажњу и званичну дијагнозу. Прошле недеље амерички медицински званичници објавили су прву национално репрезентативну процену да 3,3 милиона одраслих у САД има синдром хроничног умора, односно мијалгични енцефаломијелитис. Коначно је ова болест добила и своју шифру Г93.3. Дакле, призната је и није умишљена.Из Центра за контролу и превенцију болести у Атланти, најважније медицинске установе у САД, саопштено је да је овај број већи него што су претходне студије наговештавале, а на то повећање броја утицао је и продужени (или дуги) ковид. „Ово стање, очигледно је, не спада у категорију ретких болести”, поручила је др Елизабет Ангер, једна од коаутора извештаја, преноси агенција АП.За хронични умор типичан је осећај тешке исцрпљености, који траје најмање шест месеци и таквој особи помаже само пасиван одмор у кревету. Пацијенти се жале и на болове у целом телу, маглу у мислима и тегобе које се погоршавају након неке физичке активности, посла. Не постоји специфичан лек за њено лечење, нити лабораторијски тест крви за откривање, нити би скенер био од помоћи да се брзо постави дијагноза. Лекари нису могли да утврде узрок тегоба, мада су истраживања сугерисала да је вероватно реч о пролонгираној, продуженој реакцији тела на инфекцију или на нешто друго што је активирало имуни систем.
Још пре 40 година забележени су први случајеви у Њујорку, Невади... Лекари су били склони да тегобе оцењују као психосоматске, често су синдром хроничног умора погрдно називали као „јупи грип”. Неки лекари ни данас о томе не мисле другачије. Зато су пацијентe доживљавали као хипохондре, анксиозне и депресивне.
Нови извештај центра у Атланти заснован је на анкети 57.000 одраслих особа у САД током 2021. и 2022. године. Учесници су одговарали на питање да ли им је лекар икада рекао да имају мијалгични енцефаломијелитис, односно синдром хроничног умора и да ли га још увек имају. Само око 1,3 процента одговорило је потврдно на оба питања. Тако су стигли до броја од невероватних 3,3 милиона особа које у САД имају овај синдром.
Истраживање је такође показало и да је синдром много чешћи код жена него мушкараца, што су потврдиле раније мање студије. Занимљиво је да је студија утврдила да синдром хроничног умора чешће пријављују сиромашни, а ретко имућни људи. Раније погрешне процене о правом стању ствари код синдрома хроничног умора могу да буду резултат и тога што сиромашнији људи теже стижу до лекара, као и то да им се није веровало да су стварно уморни, толико да не могу да одлазе на посао и раде.
Данијел Клаув, директор Центра за истраживање хроничног бола и умора Универзитета у Мичигену, рекао је новинару АП и да је само мали број људи који пате од хроничног умора добио дијагнозу. Једноставно, у Америци, а вероватно и другим земљама света то никада није била клинички популарна дијагноза, јер нема ни лекова за њу, па нико на њој не може да заради. Осим тога не постоје ни протоколи, односно водичи за лечење. Посебно занимљиво је да је пандемија ковида 19 бацила ново светло на, заправо, стари синдром хроничног умора: међу онима који су добили ову дијагнозу много је пацијената с такозваним дугим или продуженим ковидом, подсетили су званичници Центра за контролу болести. Дуги ковид је по дефиницији стање које траје недељама, месецима па и дуже после прележане короне. Чак се верује да је реч о истој болести, али много боље звучи када неко каже да има продужени ковид него синдром хроничног умора. Као и увек, предрасуде дуго остају присутне, чак и када се догоди да буду одбачене.
