Не постоји најбоље време за посету једном од најлепших барокних градова Европе. Салцбург је леп и у пролеће и лето, има својих чари и у јесен, а бајковит је и у време новогодишњих и божићних празника.

Иако је добио име по рудницима соли, овај четврти град по величини у Аустрији данас је препознатљив као престоница музике и чувеног слаткиша. Салцбург је свакако много више од родног града великог Моцарта и феноменалних моцарт кугли. Фото-апарат не може да овековечи сву лепоту архитектуре, торњева и цркaвa, романтичних вожњи кочијама, уз поглед на планине, а када се уморите од шетње, кише или снега, ту је много места за добру храну, али и шопинг.

Барокно градско језгро, једно од најочуванијих у Европи, допринело је да Унеско 1997. године уврсти Салцбург на листу светске баштине.

Једна од главних атракција је тврђава Хоенсалцбург из 11. века, заправо моћни средњовековни дворац, за коју водичи радо причају да је највећа неосвојена тврђава у Европи. Зато је незаобилазан део свих тура успон жичаром до врха, с којег се пружа поглед на град и реку Салцах. Реком је превожена со, вредна роба средњег века која је подлегала царини баш на овом месту око којег је никао дворац, а око дворца је изникао данашњи град.

Већина туриста након успона до врха тврђаве окреће поглед и телефоне ка центру, не знајући да се право благо скрива на супротној страни: тамо је један од најфотографисанијих призора на свету, бела усамљена кућица скривена дрвећем, смештена на ливади која је геометријски ишарана белим стазама. Сви наши покушаји да сазнамо шта је то заправо остали су без успеха – и водичи и мештани (али и „Гугл”) ће само рећи да је ту некада вероватно живео градски џелат, па је екскомунициран у колибу ван градских зидина.

А кад сте већ на врху и уморите се од обиласка тврђаве и музеја, обавезан је предах у ресторану, не само због погледа, већ и због феноменалне хране. Препоручујемо штрудлу. Саветовано нам је и да пијемо флаширану воду, али нисмо одолели оној из чесме: пресудила је близина Алпа. Уосталом, у Бечу је, кажу, најчистија вода у Европи. Свакако не може бити гора од зрењанинске. Преживели смо.

Осим градског језгра који је ипак највеличанственији у децембру, тврђаве и погледа, трећа незаобилазна тачка је кућа у којој се родио и до 17. године живео Волфганг Амадеус Моцарт. Не можете је промашити: у центру је, жуте је боје и испред улаза је дугачак ред.

Леополд, виолиниста дворског оркестра, и његова супруга Ана Марија имали су седморо деце, али је само двоје преживело. Били су имућни за оно време, па су имали и две служавке. Све то ћете сазнати обилазећи стан на трећем спрату: ходаћете истим степеништем којим се пењао и мали Моцарт, завирити у спаваћу собу и кухињу, а уз обиље портрета и докумената, видећете и његову прву виолину коју је добио као дете, али и клавикорд на којем је компоновао „Чаробну фрулу”.

Када је град 27. јануара 2006. прославио 250 година од рођења Моцарта, после 20 часова звонила су звона у свих 35 цркава у Салцбургу. Оно што је још занимљиво јесте да човек који је граду донео светску славу која одзвања кроз векове, у Салцбургу има само једну статуу (на тргу испод тврђаве, немојте да је промашите).

Палата Мирабел из 17. века је још једна атракција Салцбурга. Осим што је седиште градоначелника, широм света је позната као омиљено место за венчања, па постоји листа чекања дуга две године. Разлог за то није само лепота архитектуре, већ и што су овде снимљене сцене једног од најбољих филмова свих времена – „Моје песме, моји снови” (како је код нас преведен „The Sound of Music”). Не морате да уђете у палату: већ поглед на Пегазову фонтану и степениште вратиће вас у сцене када Марија (Џули Ендруз) са Фон Трап децом пева „До-ре-ми”. А цена свадбе? У зависности од броја гостију и садржаја – од 5.000 до 50.000 евра.

А кад смо код музике, не треба заобићи ни чувену капелу у којој је 1818. године први пут изведена чувена божићна песмица „Тиха ноћ! Света ноћ!”.

Иако је данас препознајемо само по америчким филмовима, остаје чињеница да је написана и први пут отпевана на – немачком језику. Капела се налази на 20 километара од Салцбурга, у месташцету Оберндорф, одакле се песма, захваљујући једној путујућој групи, раширила по Европи и прешла океан.

Шта год одлучили – да вам Салцбург буде жељена дестинација или само тачка у обиласку језера Аустрије с бајковитим Халштатом, тек сигурно ћете се вратити пуни утисака (и моцарт кугли) и пожелети да у новом кључу опет погледате чувени мјузикл. Сигурно је и да ће вам још дуго у ушима одјекивати музика: она мала ноћна, „Тиха ноћ” или „До-ре-ми”, свеједно је. Ово путовање нећете заборавити.

Два и по сата за израду једне моцарт кугле

Моцарт кугле, незаобилазни сувенир Беча и један од најпознатијих аустријских брендова, настале су управо у Салцбургу, 1890. године, према оригиналном рецепту овдашњег посластичара Паула Фирста. Чувену посластицу од марципана, пистаћа, црног и белог нугат крема и црне чоколаде Фирст је назвао управо по свом далеко познатијем земљаку, не сањајући да ће достићи славу чувеног музичара, макар у области гастрономије.

На светском тржишту данас се најчешће налази овај слаткиш компаније „Мирабел”, у препознатљивом златно-црвеном омоту, али је оригинални само онај који излази из посластичарнице „Фирст” у центру града. Иначе, за производњу једне куглице потребна су два сата и тридесет минута, а оригинал ћете препознати то облику, паковању и цени: целофан је сребрно-плав, кугле су веће и неравномерног облика, а цена једне је око 1,7 евра. Поређења ради, чувено црвено паковање с десетак моцарт кугли које се доноси на поклон може да се нађе у продавницама већ за седам евра.

Први аустријски космонаут, чије смо име заборавили, понео је моцарт кугле у свемир и поклонио их руским колегама.

Ближи Минхену него Бечу

Занимљиво је и да је Салцбург ближи Минхену него престоници Аустрије. Немачка граница је на само 15 километара удаљености, Минхен на 150, а до Беча ће вам бити потребно да пређете 300 километара или око три и по сата вожње.

Иначе и овде су Келти умешали прсте. Подручје су у праисторији прво они населили, потом Римљани, а у седмом веку је епископ Руперт изабрао рушевине римског града за изградњу нове базилике и свог седишта, из којег ће вршити покрштавање германских пагана. Насеље тада добија данашње име. Богатство, развој и верски значај града у 14. веку довели су до осамостаљења кнежевине-надбискупије Салцбург од Баварске.

Град младих и – Југословена

Салцбург има око 210.000 становника, а међу њима је велики број студената из разних земаља. Универзитет је основан далеке 1622, а данас га похађа око 18.000 студената.

Међутим, не дају само млади шарм овом граду. У кафанама, продавницама и на улици често можете чути наш језик. Не, грешка, нису у питању само туристи: највећи број емиграната долази управо са простора бивше Југославије. Према подацима из 2021. године било их је око 10.000, подједнако из БиХ и Србије и нешто мање из Хрватске.