Забране слаткиша, пуцањ у празно

У свакодневици где се пица, чипс, пециво или паковање кекса сматра ужином на школском одмору, али и оброком код куће, тешко је најмлађе убедити да уместо тога једу брокуле и шаргарепу, свежу рибу или кришке јабуке. Али, иако студије показују да се већ у детињству поставља основа за превенцију гојазности, болести срца и дијабетес, стручњаци упозоравају да је потребно много тактичности, стратегије и договора да се ова мисија родитеља успешно спроведе. У чланку у листу „Вашингтон пост” стручњаци су указали на шест најчешћих грешака у тој родитељској мисији.

1. Бумеранг забрањеног

Прогласити неку храну забрањеном у дому, увести строга ограничења – биће мера од које неће бити позитивног ефекта. Напротив, малишани у чијој кући никада нема ни слаткиша ни газираних пића ту „забрањену храну” просто ће гутати и више желети у свакој прилици у којој на њу налете. У студији Државног универзитета Пенсилваније деци у обданишту било је дозвољено да једу колачиће од јабуке или брескве колико желе. С друге стране, у провидну теглу стављени су колачи, исто тако здрави и воћни, за које је речено да их деца могу добити тек касније, кад поједу оне „здраве”. И када је коначно отворена тегла са „забрањеним” кексићима појели су их три пута више у односу на оне који су били стално доступни.

Деца којој је нешто строго забрањивано чешће су гојазна и жуде за слатком и масном храном. Ови докази из студија, наравно, не значе да деца треба да имају неограничен приступ слаткишима и газираним напицима, али родитељима су путоказ да квалитетне хране и здравих грицкалица мора да буде у кући.

2. Заборавите на камуфлажу

Неки сајтови или приручници саветују родитељима да „подмећу” деци поврће кад год могу – у разним јелима и оброцима. Да у пасте међу тестенине ставе пасиране тиквице, цвеклу... Додавање здравих састојака ће наравно исхрану чинити здравијом, али тиме деца неће научити да једу разноврснију исхрану. Ако у мафинима има боровница и јабука, деца се не уче да једу воће, него мафине! Нутриционисти саветују да се праве такозвани мостови за храну: ако дете воли шаргарепу, можда ће прихватити и осталу наранџасту храну – бундеву, слатки кромпир... Кромпир-пире је мост до пиреа направљеног од карфиола. Ако дете воли кукуруз, пробајте да додате неко зрно грашка или комадић шаргарепе.

3. Мршава сестра, дебељушкасти брат

Понекад браћа и сестре у истом дому могу имати потпуно различите навике у исхрани, а што је још горе, могу имати потпуно различите пропорције. Да једно дете буде скроз мршаво, а друго гојазно. Решење није да се дебељуца баци на дијету, тврде педијатри. Правила исхране у заједничком домаћинству треба за оба детета да буду иста. Мршавку неће бити дозвољено да пије кола напитке и једе чипс само зато што је мршав. „Храна која је здрава за једно дете, здрава је и за друго дете”, поручује чувени др Давид Лудвиг, професор на Харвардској медицинској школи.

4. Заједничка припрема оброка

Оброке припремајте у кухињи заједно с децом, савет је стручњака. Некада ћете кувати поврће, некада спремати посластицу. Деца која су у свом дому научила да припремају храну за себе касније чешће бирају такве оброке у школској мензи.

5. Упорност се исплати

Истраживања показују да је понекад потребно и 15, па чак и више покушаја да се детету допадне нова храна, тако да је грешка одустати. Наоружајте се стрпљењем и детету понудите нову храну, без присиле, уцене, подмићивања неком наградом... Од помоћи могу да буду вршњаци које сте позвали на вечеру, ручак: студије показују да деца добре и лоше навике најбоље стичу у друштву другара.