Уметничка дела Грачанице
Читаоци су нас питали да ли се пишу великим или малим почетним словом појмови као: Велики празници, Причешће апостола, Небеска литургија, Служба архијереја, Чуда Христова, Страдања Христова и којим би то правописним правилом било обухваћено
Поштовани читаоци,
у овој рубрици од сада ћете имати могућност да читате текстове објављене у Културном додатку „Политике”. За почетак, одабрали смо мали избор из овогодишње продукције. Убудуће, између две суботе постављаћемо по неколико текстова дневно из актуелног броја.
Ваша „Политика”
Изложба о Грачаници, последњој задужбини краља Милутина, постављена у Галерији Српске академије наука и уметности, изазвала је велику пажњу посетилаца. Заинтересовани се, између осталог, срећу са брижљиво одабраним, историјски највреднијим, а и најбоље очуваним композицијама грачаничког сликарства (посредно представљеним). Уз сваку изложену композицију стоји објашњење њеног значења. Управо та објашњења изазвала су извесне недоумице и питања наших читалаца. Питали су нас да ли се пишу великим или малим почетним словом појмови као: Велики празници, Причешће апостола, Небеска литургија, Служба архијереја, Чуда Христова, Страдања Христова и којим би то правописним правилом било обухваћено.
Наведени појмови треба да се пишу великим почетним словом прве речи (и оних речи који се и иначе пишу тако – Христос, Бог, Богородица и сл.). Правопис (тачка 64) налаже да се „великим почетним словом прве речи пишу називи уметничких, стручних, научних и сл. дела, новина, часописа, закона и разних докумената“ и, између осталих, наводи примере: Бели анђео (фреска из Милешеве), Тајна вечера (композиција и библ. догађај), Мачевање (слика), Борба црвених коња (слика) итд.
Појмови о којима је реч јесу уметничка дела, слике са одређеном тематиком. То су називи устаљених композиција у монументалном зидном сликарству источнохришћанских средњовековних цркава. Причешће апостола представља литургијску транспозицију Тајне вечере. Велики празници, што је заједнички назив за дванаест најважнијих хришћанских празника (Благовести, Рођење Христово, Сретење, Успење, Преображење итд.), представљају се у композицији од најчешће дванаест сцена, која је обавезан део декоративног програма сваког православног храма. Небеска литургија има све елементе земаљске литургије, само су њени учесници анђели и херувими. Итд. Дакле, као што бисмо написали Бели анђео из Милешеве или Девојка на студенцу Уроша Предића или Микеланђелов Страшни суд, тако ћемо писати и називе поменутих уметничких дела осликаних на зидовима Грачанице и осталих православних храмова.
Када је о овој теми реч, поменимо да Правопис Матице српске од издања из 2010. године наовамо прописује да се придев свети (пресвети, преподобни, а тако и блажени и хазрети) пише великим почетним словом и кад стоји уз име свеца, и кад је део имена цркве и кад је део назива празника – светац Свети Никола (тако и Блажени Јеролим, Хазрети Алија итд.), слава Свети Никола, Црква Светог Николе: „За своју славу Светог Саву отићи ћемо да пресечемо колач у Храм Светога Саве, који је посвећен Светом Сави“.
Великим словима обеју речи пише се Свети Дух / Дух Свети и Света Тројица.
За разлику од ранијих правописа, сада се и именице црква, храм, манастир пишу великим почетним словом када су саставни део имена или када су ушле у обичај као део имена: Црква Успења Пресвете Богородице, Храм Светог Саве, Манастир Манасија.
