Мода не сме да замени равнотежу

Протеински шејкови, високопротеински јеловници и дијете са минимално угљених хидрата постали су један од највећих нутритивних трендова данашњице. Док се на друштвеним мрежама протеини представљају као готово универзално решење за мршављење и „здрав живот”, тржиште нуди све више производа обогаћених беланчевинама – од грицкалица и напитака до кафе. Професорка др Весна Срећковић Димитријевић, ендокринолог Клинике за ендокринологију, дијабетес и болести метаболизма Универзитетског клиничког центра Србије, упозорава да претерани унос беланчевина може озбиљно да наруши здравље.

Проф.др Весне Димитријевић Срећковић

– Нова пирамида исхране препоручује да се угљени хидрати спусте за 20 одсто, у односу на раније препоруке а да се беланчевине подигну са ранијих 14 до 16 на 20 до 25 одсто, то јест са 0,8 g на 1,2 до 1,6 g протеина по килограму. То је тренд који мене плаши – каже професорка.

Она подсећа да су се препоруке раније заснивале на другачијем односу нутријената. Већ три деценије професорка стално модификује и унапређује јеловнике који су у својој основи медитерански и који су се кроз вишедеценијску клиничку праксу показали као веома значајни и корисни у превенцији и лечењу метаболичког синдрома, гојазности, инсулинске резистенције, предијабетеса, дијабетеса, атеросклерозе, масне јетре, неплодности, сексуалне дисфункције, депресије и карцинома.

– У ранијим препорукама имали смо 55 до 60 одсто сложених угљених хидрата из воћа, поврћа и житарица, масти од 25 до 30 процената, доминантно маслиново уље 11 до 15 одсто, а беланчевине су чиниле 14 до 16 одсто дневног калоријског уноса. Данас се све окреће у корист протеина, угљени хидрати се смањују за 20 одсто од ранијих препорука, а беланчевине да се повећају на 25 посто.

Бубрези су под великим оптерећењем

Опседнутост протеинима није случајна. Разлози су бројни – од продора фитнес културе и све већег фокуса на тренинге снаге, до страха од губитка мишићне масе који долази са старењем. Један од разлога су и лекови попут „Оземпика”, који могу довести до губитка мишићне масе, па је повећан унос протеина постао важан за очување структуре тела.

Професорка истиче да о овој теми говори са посебном одговорношћу јер се деценијама бави болестима бубрега и метаболизма, а пре више од 30 година докторирала је на тему ензима Н-ацетил-бета глукозаминидазе (НАГ-а) као раног показатеља бубрежног оштећења пре микроалбуминурије код пацијената оболелих од дијабетес мелитуса.

– Сви моји пацијенти долазе са 24-часовним урином, где меримо клиренс креатинина и микроалбуминурију. То су важни показатељи функције бубрега.

Како наводи, један од раних показатеља оштећења јесте микроалбуминурија – присуство малих количина протеина у урину.

Према њеним речима, дуготрајно и неумерено повећан унос протеина може повећати ризик од хроничних обољења, нарочито код особа које већ имају метаболичке поремећаје или склоност ка бубрежним болестима.

– Људи који су на хиперпротеинској исхрани стављају своје бубреге под велико оптерећење, код њих налазимо повећан клиренс креатинина и повећану брзину гломеруларне филтрације. Једног дана кад дође до бубрежног оштећења протеини почињу да „цуре”, бубрези их пропуштају и јавља се протеинурија, губитак протеина који се појављују у урину. Тада пада ниво протеина у организму и серуму, особа почиње да отиче и развија се манифестно бубрежно оштећење – објашњава она

– То је један од разлога због којих је претерано протеинска исхрана опасна. Други је ризик од малигних болести. Хиперпротеинска исхрана заснована на намирницама животињског порекла ( месо и млечни производи) подиже ниво хормона који се зове инсулину сличан фактор раста 1 (ИГФ-1) што може подстаћи развој карцинома. Такође исхрана пребогата протеинима, а сиромашна дијетним влакнима, мења састав цревне флоре. Стварају се токсични метаболити који повећавају упалне процесе и ризик од рака дебелог црева. Биљни протеини из махунарки, печурака, орашастих плодова, житарица богати су дијетним влакнима, антиоксидантима, фитохемикалијама које активно блокирају процесе настанка тумора. У књизи „Пост – пут у живот”- хришћански пост као метод превенције и лечења дијабетеса , атеросклерозе и рака постоји поглавље где сам писала о посној исхрани у превенцији рака. И сама сам пре 16 година прошла кроз ту болест. Не кријем то, већ сведочим о свом искуству и можда ми је Господ и дао ту болест да бих данас могла да помажем људима и да о томе говорим.

Ултрапрерађени производи са додатим протеинима често се доживљавају као здрави

Како исхрана утиче на срце и крвне судове

Хиперпротеинска исхрана повећава ризик за инфаркт и шлог. То мора јасно да се каже, инсистира професорка и указује на везу исхране и кардиоваскуларног здравља.

– Хомоцистеин је важан маркер атеросклерозе и показује ризик за инфаркт, шлог и друга васкуларна обољења. У нашем клиничком раду налазимо повишене вредности хомоцистеина код гурмана, на хиперпротеинској исхрани из месних и млечних производа. Код људи који посте и хране се умерено биљним протеинима из махунарки, поврћа, печурака, орашастих плодова и житарица вредности хомоцистеина су на доњим границама нормале и то објашњава значај поста у превенцији атеросклерозе.

Она додаје да је у својој пракси често виђала колико промене исхране могу да утичу на метаболичке параметре.

Професорка каже да су традиционални модели исхране, попут поста и медитеранске исхране, и даље најбољи пут ка очувању здравља.

– Пост и медитеранска исхрана су у великој мери еквивалентни – много поврћа, воћа, житарица, маслиновог уља и рибе. Пост је чак и здравији јер нема животињских масти.

Подржава и принципе аутофагије, односно периода од 12 до 14 часова без хране током ноћи.

– Ако направимо прозор без јела од шест или седам увече до осам или девет ујутру, тиме можемо да помогнемо редукцију телесне тежине и превенцију гојазности и придружених болести.

Тајна је у влакнима

Према њеним речима, највећи проблем модерне исхране није само превише протеина, већ и недостатак дијетних влакана.

– Тајна моје исхране је функционална исхрана богата влакнима – воћем, поврћем и житарицама. Када једемо такву храну, она даје ситост, помаже регулисање шећера и масноћа и штити организам од бројних придружених болести , посебно рака дебелог црева...

Посебно наглашава да воће не треба неоправдано избацивати из исхране.

– Није тачно да воће не треба јести јер је „пуно шећера”. Само код одређених стања, као што су метаболички синдром, инсулинска резистенција, предијабетес или дијабетес, треба избегавати грожђе, смокве, шљиве, банане, сушено и кандирано воће. Ако се једе банана, боље је да буде мање зрела јер садржи више резистентног скроба и мање фруктозе.

На крају, професорка поручује да ниједна екстремна дијета није добро решење и да је кључ у балансу.

– Не треба претеривати ни са једним нутријентом. Организму су потребни и угљени хидрати, и масти, и протеини – есенцијалне градивне материје неопходне за раст мишића, рад хормона и имунитет, али у правилном односу.

КОЛИКО НАМ ЈЕ ПРОТЕИНА ПОТРЕБНО

Протеини су важни за нормално функционисање организма, али опасност лежи у томе што се ултрапрерађени производи са додатим протеинима често доживљавају као здрави, иако не могу да замене нутритивно богате намирнице попут меса, рибе, махунарки и поврћа.

На основу вишедеценијског искуства у креирању јеловника, професорка др Весна Срећковић Димитријевић препоручује да беланчевине чине највише 16 одсто укупног дневног уноса.

– Код жена које су на режиму исхране од око 1.500 килокалорија дневно, то може да значи једно парче белог меса или рибе од око 100 грама. Уз то иду варива – пасуљ, сочиво, боранија, грашак – и наравно салата. За доручак је довољно 20 до 30 грама ћурећих или пилећих прса. Током поста месо може да се замени рибом, па је, на пример, конзерва туњевине од 90 грама добра замена за шницлу исте тежине.