Песников сусрет са завичајем
Ранко Павловић је један од најплоднијих писаца Републике Српске. Свечаност у Великој Шњеготини, у општини Челинац, пример је да се у малим срединама може организовати велики културни догађај
Када би писцу одузели завичај и детињство, писца више не би било, поручио је књижевник Ранко Павловић својим сабеседницима, који су се окупили на излетишту „Родни крај” у Великој Шњеготини, у општини Челинац да укажу част и почаст своме писцу. Међу неколико стотина земљака било је деце, пољопривредника, радника, домаћица, а међу њима универзитетских професора, песника, ученика, певача и музичара.
Павловићева сабрана дела недавно су објављена у 14 томова, плус пет песничких збирки.
– Када сам у првим разредима основне школе читао песме у буквару и читанци, одушевљавала ме атмосфера коју описује Војислав Илић. Слично је то било као у моме селу. Блатњави путеви, брда, стада оваца и крава, коњи и запреге, кишни облаци, шума… Под тим утицајем, одважио сам се да напишем неколико стихова на темељу народне изреке – причао је Ранко.
Духовна храна и надахнуће
Тако је он, пре више од пола века, ушао у свет литературе, постао угледан писац, заступљен у антологијама поезије, у ђачким читанкама, не одричући се завичаја.
– Завичај ништа није дужан писцу, а писац јесте завичају, зато што му даје стваралачка крила. Сваком књижевнику завичај је духовна храна, непресушни извор надахнућа, веза с родитељима и прецима. Када се томе дода љубазност људи и њихова срећа, онда је доживљај оваквих сретања још потпунији – казао је песник, надахнут овим јединственим догађајем.
Поезију Ранка Павловића на овом несвакидашњем сусрету читали су ученици основне школе „Новак Пивашевић” из Старе Дубраве, (Катарина Пејаковић, Доротеја Пејић, Марија Вујичић), с којима је на ову свечаност дошао њихов професор Мирољуб Летић.
Ранкове песме наизуст говорили су мештани Велике, Горње, Доње и Средње Шњеготине, засеока Парлози у којем је рођен, а о његовој поезији, причама и приповеткама говорили проф. др Сања Мацура, проф. Алекса Касаповић, магистар Момчило Спасојевић, песници Јованка Стојчиновић и Живко Вујић, уредник Издавачке куће „Беседа” Ненад Новаковић, новинар Борислав Максимовић, књижевница Неда Гаврић.
–Павловић је један од најплоднијих писаца Републике Српске. Сваки његов опис људског карактера, природе, детињства, животиња, запретени су у његовом завичају – рекла је Сања Мацура.
Ратко Поповић, председник Српског културног друштва „Укрња”, захвалио се писцу што је својим књижевним делима прославио Шњеготине и развеселио милионе читалаца:
„Овај дан је веома важан за нас, јер је пример да се у малим срединама може организовати велики културни догађај. То су доласком потврдили гости из Теслића, Добоја, Станара, Прњавора, Дервенте, Шамца, Вароша, Челинца, Бањалуке, Градишке, Модриче, Јошавке, Укрине, Бранешаца.”
Поповић је Павловићу уручио новоустановљену Повељу „Стражички вис” за посебне заслуге у афирмацији културе, неговању и очувању традиције, привржености завичају и подршци младим ствараоцима.
– Имам четири завичаја. Први је Шњеготина у којој сам рођен и провео рано детињство. Други је Теслић, у коме сам, од петог до осмог основне, провео зрело детињство. Трећи је Бањалука, град у којем живим. У сваком од тих градова упознавао сам јунаке својих будућих дела, о сваком сам се трудио да оставим што уверљивије књижевно сведочење. И да не заборавим четврти, то је завичај матерњег језика – образложио је Павловић.
Горан Вучић се заложио да Ранко на имању симболичног имена „Родни крај” посади дрво.
Књижевник засадио липу
И књижевник је засадио липу, словенско митско, божанско дрво, како је објаснио. Пре него што су, поред дрвета, засвирали тамбураши из Јошавке, (Мирослав Станковић, Драго Раилић, Жељко Лишковић и Марко Тепић) Ранко се обратио школарцима и другој деци:
– Чувајте свако дрво, чувајте наше шуме. И памтите, свако стабло крај кога пролазите на путу до школе, сваки грм глога који се први расцвета у пролеће, сваку трешњу, јабуку, шљиву, крушку… Запамтите свој родни крај да бисте га, у себи, у свом памћењу, носили целог живота, ма где били.
Цвеће у вазнама, убрано на ливадама и брдима, где се некад играо, стоку чувао и куда је у школу ишао, набрале су Весна Савковић и Млађа Вучић. Оне су заједно са Војином Савковићем припремиле богату трпезу хране по старинским рецептима.
