Живи дух ренесансе у Сијени
У граду још постоје здања подигнута у 13. и 14. веку, а са звоника катедрале простире се поглед на валовите брежуљке, винограде и чемпресе
Предели Тоскане широм планете познати су по идиличним брежуљцима, витким, високим чемпресима, виноградима, маслињацима, и по живописној лепоти рустичних градића смештених на брдима. Посета Сијени је незаобилазна. Био је то важан град у средњовековној Европи током ренесансе, и у њој још увек постоје здања подигнута у 13. и 14. веку.
Као некадашњи моћни центар италијанске ренесансе, данас је на листи светске баштине Унеска. Током ренесансе, Сијена је била независна република којом су често управљале групе имућних грађана – трговаца и племића, организоване у градска већа, да би након опсаде 1555. године изгубила независност у корист фирентинске породице Медичи, поставши део Великог војводства Тоскане.
Летње трке јахача
Према легенди, Сијену су основали древни Етрурци, прва велика цивилизација данашње Италије по којима је Тоскана и добила назив (Римљани су Етрурке називали „Туски”). Градић је наводно основао Сеније, син Рема и Ромулов нећак, по којем је и добила име. Из овог разлога, симбол Сијене је вучица која доји етрурске племиће, Ромула и Рема, а која се највише везује за постанак Рима. Симбол вучице и данас може да се види у различитим деловима Сијене, и у уметничким делима везаним за ово место.
На централном тргу, у музеју Градске куће у Сијени на зиду се налази чувена фреска из 1325. године, „Гводоричо да Фољано у опсади Монтемасија”, рад ренесансног сликара Симоне Мартинија, која се сматра ремек-делом европског сликарства, и једним од првих световних портрета италијанске ренесансе.
На главном, градском тргу Пјаца дел Кампо у Сијени се сваке године 2. јула и 16. августа, одржава чувена, историјска трка Палио ди Сијена с јахачима на коњима, у којој учествује десет насумично одабраних контрада, од укупно седамнаест (контраде – квартови града који су давно формирани као батаљони за одбрану). Ову трку уживо преноси један од канала италијанске телевизије. Почетак трке је обично око 19 часова, када коњи с коњаницима стартују стојећи између два конопца, и трче три пута око трга, што траје отприлике 90 секунди. Коњаници се такмиче се за трофеј Палио, осликани транспарент са сликом Богородице (Девице Марије).
Осим типичних, узаних улица, једна најпознатијих грађевина Сијене је катедрала (Сијенска катедрала), подигнута између 1215. и 1263. године, и посвећена Успењу Пресвете Богородице. Један је од најбољих примера италијанске готичке и романичке архитектуре, чије пругасте, црно-беле колонаде и звоник, неодољиво подсећају на архитектуру Истока.
Мермерни мозаици
Унутрашњи плочник цркве састоји се из 56 панела с уметнутим мермерним мозаиком, и један је од најелегантнијих те врсте у Италији. Покрива читаву катедралу и израђен је између 14. и 15. века од стране четрдесет различитих уметника. Већина подних мозаика катедрале покривена је и заштићена, и сви панели могу да се виде једино у периоду између августа и септембра. На врху катедрале налазе се остаци радионице за мајсторе резбаре и клесаре, који су радили на мермеру коришћеном у изградњи катедрале. С врха цркве пружају се прелепи панорамски погледи на градић и валовите брежуљке Тоскане.
На тргу преко пута катедрале налази се музејски комплекс Санта Марија дела Скала, познат само и као болница. To je једна од првих болница у Европи и вероватно једна од најстаријих још увек постојећих, која је током ренесансе била посвећена бризи о напуштеној деци, сиромашнима, болеснима, и ходочасницима, и у коју је приход стизао од завештања и донација имућних грађана.
Дивља свиња, симбол града
Град је познат по кулинарству, а нарочито по пасти с гулашом од дивље свиње. Још током успона Римског царства, дивља свиња била је симбол три значајне војне легије, као оличење снаге, ратничког духа и понизности. У Тоскани, лов на дивље свиње траје између новембра и јануара, а месо вепра је већ вековима уобичајени део трпезе и толико је популарно да је паста са гулашом од дивље свиње („pappardelle cinghiale”) позната као национално јело Тоскане. Дивља свиња је један од симбола Тоскане, а налази се и на локалним сувенирима.
До врха торња 300 степеника
Саставни део Градске куће је и Торањ Манђа, кампанила чија је изградња започела 1338. године, а завршена је десет година касније. Торањ је добио назив по човеку који је 1347. постао њен први звонар. Ђовани ди Дучио, познат по свом таленту за расипање новца, добио је локални надимак Манђагвафањи, скраћено Манђа (у слободном преводу „једач зараде”). Иако Ђованијева улога није дуго трајала, јер је 1360. године на торањ, уместо звона био постављен први механички сат, његов надимак је и данас остао везан за кулу. Могуће је попети се до врха торња, до којег води преко 300 степеница.
