Pesnikov susret sa zavičajem
Ranko Pavlović je jedan od najplodnijih pisaca Republike Srpske. Svečanost u Velikoj Šnjegotini, u opštini Čelinac, primer je da se u malim sredinama može organizovati veliki kulturni događaj
Kada bi piscu oduzeli zavičaj i detinjstvo, pisca više ne bi bilo, poručio je književnik Ranko Pavlović svojim sabesednicima, koji su se okupili na izletištu „Rodni kraj” u Velikoj Šnjegotini, u opštini Čelinac da ukažu čast i počast svome piscu. Među nekoliko stotina zemljaka bilo je dece, poljoprivrednika, radnika, domaćica, a među njima univerzitetskih profesora, pesnika, učenika, pevača i muzičara.
Pavlovićeva sabrana dela nedavno su objavljena u 14 tomova, plus pet pesničkih zbirki.
– Kada sam u prvim razredima osnovne škole čitao pesme u bukvaru i čitanci, oduševljavala me atmosfera koju opisuje Vojislav Ilić. Slično je to bilo kao u mome selu. Blatnjavi putevi, brda, stada ovaca i krava, konji i zaprege, kišni oblaci, šuma… Pod tim uticajem, odvažio sam se da napišem nekoliko stihova na temelju narodne izreke – pričao je Ranko.
Duhovna hrana i nadahnuće
Tako je on, pre više od pola veka, ušao u svet literature, postao ugledan pisac, zastupljen u antologijama poezije, u đačkim čitankama, ne odričući se zavičaja.
– Zavičaj ništa nije dužan piscu, a pisac jeste zavičaju, zato što mu daje stvaralačka krila. Svakom književniku zavičaj je duhovna hrana, nepresušni izvor nadahnuća, veza s roditeljima i precima. Kada se tome doda ljubaznost ljudi i njihova sreća, onda je doživljaj ovakvih sretanja još potpuniji – kazao je pesnik, nadahnut ovim jedinstvenim događajem.
Poeziju Ranka Pavlovića na ovom nesvakidašnjem susretu čitali su učenici osnovne škole „Novak Pivašević” iz Stare Dubrave, (Katarina Pejaković, Doroteja Pejić, Marija Vujičić), s kojima je na ovu svečanost došao njihov profesor Miroljub Letić.
Rankove pesme naizust govorili su meštani Velike, Gornje, Donje i Srednje Šnjegotine, zaseoka Parlozi u kojem je rođen, a o njegovoj poeziji, pričama i pripovetkama govorili prof. dr Sanja Macura, prof. Aleksa Kasapović, magistar Momčilo Spasojević, pesnici Jovanka Stojčinović i Živko Vujić, urednik Izdavačke kuće „Beseda” Nenad Novaković, novinar Borislav Maksimović, književnica Neda Gavrić.
–Pavlović je jedan od najplodnijih pisaca Republike Srpske. Svaki njegov opis ljudskog karaktera, prirode, detinjstva, životinja, zapreteni su u njegovom zavičaju – rekla je Sanja Macura.
Ratko Popović, predsednik Srpskog kulturnog društva „Ukrnja”, zahvalio se piscu što je svojim književnim delima proslavio Šnjegotine i razveselio milione čitalaca:
„Ovaj dan je veoma važan za nas, jer je primer da se u malim sredinama može organizovati veliki kulturni događaj. To su dolaskom potvrdili gosti iz Teslića, Doboja, Stanara, Prnjavora, Dervente, Šamca, Varoša, Čelinca, Banjaluke, Gradiške, Modriče, Jošavke, Ukrine, Branešaca.”
Popović je Pavloviću uručio novoustanovljenu Povelju „Stražički vis” za posebne zasluge u afirmaciji kulture, negovanju i očuvanju tradicije, privrženosti zavičaju i podršci mladim stvaraocima.
– Imam četiri zavičaja. Prvi je Šnjegotina u kojoj sam rođen i proveo rano detinjstvo. Drugi je Teslić, u kome sam, od petog do osmog osnovne, proveo zrelo detinjstvo. Treći je Banjaluka, grad u kojem živim. U svakom od tih gradova upoznavao sam junake svojih budućih dela, o svakom sam se trudio da ostavim što uverljivije književno svedočenje. I da ne zaboravim četvrti, to je zavičaj maternjeg jezika – obrazložio je Pavlović.
Goran Vučić se založio da Ranko na imanju simboličnog imena „Rodni kraj” posadi drvo.
Književnik zasadio lipu
I književnik je zasadio lipu, slovensko mitsko, božansko drvo, kako je objasnio. Pre nego što su, pored drveta, zasvirali tamburaši iz Jošavke, (Miroslav Stanković, Drago Railić, Željko Lišković i Marko Tepić) Ranko se obratio školarcima i drugoj deci:
– Čuvajte svako drvo, čuvajte naše šume. I pamtite, svako stablo kraj koga prolazite na putu do škole, svaki grm gloga koji se prvi rascveta u proleće, svaku trešnju, jabuku, šljivu, krušku… Zapamtite svoj rodni kraj da biste ga, u sebi, u svom pamćenju, nosili celog života, ma gde bili.
Cveće u vaznama, ubrano na livadama i brdima, gde se nekad igrao, stoku čuvao i kuda je u školu išao, nabrale su Vesna Savković i Mlađa Vučić. One su zajedno sa Vojinom Savkovićem pripremile bogatu trpezu hrane po starinskim receptima.
