Зашто не треба одмах сећи пупчану врпцу

Одлагање пресецања пупчане врпце може допринети смањењу смртности међу превремено рођеним бебама, показала су нова истраживања.

Када се сачека са одвајањем мајке и бебе неколико минута, новорођенче има више времена да добије додатну количину крви, која садржи хранљиве материје и црвена крвна зрнца. Ово повећава запремину крви у телу новорођенчета, што може бити од суштинског значаја, посебно у случајевима превременог порођаја.

Додатна количина крви која у тренуцима непосредно након рођења прелази из постељице у бебу путем пупчане врпце, може помоћи у одржавању стабилнијег крвног притиска, боље терморегулације, побољшати доток кисеоника у органе и ткива, смањити ризик од анемије, повећати количину гвожђа, побољшати имунитет и опште здравље новорођенчета, али и узроковати неонаталну жутицу.

Жутица код беба

Одлагањем сечења пупчане врпце може се појавити физиолошка жутица, стање које се јавља када беба има превише билирубина у крви.

Билирубин је жути пигмент који настаје када се разграђују црвена крвна зрнца. Обично се билирубин излучује из тела путем јетре и жучи, али код новорођенчади јетра још није довољно зрела да то учини брзо и ефикасно. Зато се билирубин нагомилава у крви и даје жуту боју кожи и очима бебе. Неонатална жутица је честа појава код новорођенчади, посебно код превремено рођених беба, и обично је безопасна и пролазна. Међутим, ако је ниво билирубина превисок, може доћи до оштећења мозга и других органа, што захтева хитно лечење.

Одлагање сечења пупчане врпце може допринети повећању нивоа билирубина код бебе, јер омогућава да беба добије више крви из постељице, која садржи и више црвених крвних зрнаца. То значи да ће беба имати и више билирубина који се мора разградити и излучити. Студије су показале да одлагање сечења пупчане врпце за три минута или дуже, може повећати вероватноћу да беба развије неонаталну жутицу и да јој буде потребна фототерапија, која је најчешћи начин лечења овог стања

Иако индивидуални одговори могу варирати, истраживања сугеришу да одлагање сечења пупчане врпце ипак има позитиван утицај на преживљавање и здравље превремено рођених беба.

Пракса 20. века

Пракса сечења пупчане врпце има дугу историју и еволуирала је током времена. Традиционално, сечење пупчане врпце одмах након порођаја било је стандардно процедура у болницама.

Та пракса се развила током 20. века, под утицајем медицинских и социјалних фактора.

Један од разлога је брига о хигијени и превенцији инфекција. Акушери су сматрали да је боље да се пупчана врпца пресече што пре, како би се избегло да се бактерије из пупка прошире на бебу или мајку. Такође, сечење пупчане врпце је олакшавало њено чишћење и превијање.

Други разлог је убрзање порођаја и смањење компликација. Акушери су желели да што пре заврше порођај, како би се ослободили места за друге пацијенткиње. Сечење пупчане врпце одмах по рођењу спречавало је могуће проблеме као што су крварење, заплетање или пуцање пупчане врпце.

Трећи разлог је утицај западне културе и модернизације. Акушери су следили трендове и стандарде који су долазили из развијених земаља, где се сечење пупчане врпце сматрало за нормалан и неопходан део порођаја. Сечење пупчане врпце је, такође, симболизовало прекид везе између бебе и мајке, и почетак самосталног живота бебе.

Код животиња, попут неких сисара, природно је да сачекају да пупчана врпца престане да пулсира пре него што је одгризу.

Међутим, истраживања су показала да одлагање сечења пупчане врпце има значајне бенефите, па је све више медицинских заједница које прилагђавају акушерске поступке у складу с новим сазнањима о развоју и здрављу новорођенчади, првенствено превремено рођених беба.