Којом брзином да ходам, колико да вежбам

Чак и особе које имају дијагнозу срчане инсуфицијенције не треба да буду приковане за столицу и да време проводе затворени у кућу. Физичка активност за њих је део лечења, баш као и за све друге пацијенте с кардиоваскуларним обољењима, па и за оне које мучи висок крвни притисак.

Ово је тек једна од препорука професорке на Медицинском факултету, др Иване Недељковић, кардиолога и председнице Удружења за спортску кардиологију. Она је учесницима недавног симпозијума „Школа хипертензије” покушала да објасни шта је безбедна физичка активност за некога ко има дијагнозу срчаног обољења или висок крвни притисак.

Саставни део лечења

На то питање, признали су на скупу, ни лекари понекад немају прави одговор и са задршком дају савете о томе, иако нема више специјалисте који у свом домену неће препоручити физичку активност као саставни део лечења или одржавања тела у добром здравственом стању.

Шта сме, а шта не сме да ради човек с дијагнозом хипертензије, којим спортом може да се бави, колику раздаљину сме да пређе без страха да ће му то нашкодити, којом брзином да трчи, хода, шета?

Да одлучи сам, није баш тачан одговор на ово питање, рекла је професорка Ивана Недељковић.

– Физички тренинг кључни је фактор кардиоваскуларне превенције. Препоруке кажу да свако треба да вежба, да има свакодневну физичку активност или бар у одређеном броју дана, јер је то додатна мера лечења за све кардиоваскуларне болести – подсећа она.

С друге стране физичка активност мора да буде дозирана, а начин вежбања, дужина и интензитет зависе од година живота, ранијег спортског живота, физичке кондиције, па и дијагнозе.

Зато није свеједно да ли ће особа изабрати такозвано динамичко, аеробно вежбање (брзи ход, пливање, вожњу бицикла) или статичко (рецимо, дизање терета). И једно и друго вежбање доводе до повишења притиска, али динамичка, аеробна мање подижу крвни притисак. Ако се неко одлучи за теретану и дизање већих терета, а за то је неприпремљен и пати од хипертензије, доњи и горњи притисак могу да порасту толико да он због компликација током или након тренинга заврши у Хитној помоћи.

– Нормално је да током напора крвни притисак расте и свакој особи, јер ако не расте не би било добро. Међутим, не треба заборавити да озбиљнија оптерећења, на пример дизање тегова, подижу притисак чак и до 250 ммХг код систолног и до фантастичних 180 ммХг дијастолног (доњег) –  упозорила је докторка.

Ево шта је безбедно: особа којој је постављена дијагноза хипертензије треба да се бави неком рекреативном активношћу у трајању од најмање 30 минута (ходање, трчање, вожња бицикла, пливање, може и да се иде и у теретану, али да се не претерује) пет од 7 дана у недељи. Специјалистичким кардиолошким прегледом, тестом физичког оптерећења и ергоспирометријом лако се утврђује у каквом је неко физичком стању и каква му је кондиција, а онда се могу одредити и зоне напора активности.

Др Ивана Недељковић је објаснила да се данас пулс некога ко вежба може лако пратити на дигиталним уређајима или паметном ручном сату. Могуће је унети у уређај и максимално циљану фреквенцију пулса и тиме одредити зону напора активности. И ниједна зона није забрањена за особу ако она има добро регулисан крвни притисак, само је питање облика вежбања.

Она је подсетила да вежбе снаге треба да буду умерене. Ефикасне су ако се раде два до три дана у недељи, чак и код старијих особа и људи средње доби, јер доприносе одржавању снаге мишића, пошто није довољно само шетати, треба у вежбање укључити и већу групу мишића.

На тест оптерећења уз редовну терапију

За почетак безбедне физичке активности, подсетила је лекар, свом пацијенту треба да уради детаљну процену стања што подразумева комплетан преглед, лабораторијску анализу, дијагностике методе... Онима који су потпуно физички неактивни треба да објасни да је најбоље да прво крену са шетњом, рецимо, две недеље, па да онда повећавају физичку активност. С пацијентима који се већ баве неком физичком активношћу треба евентуално да размотри интензитет вежби, процени да ли имају неке тегобе при физичкој активности, додатне болести...

Др Ивана Недељковић је скренула пажњу и на правило да на тест оптерећења пацијент увек треба да дође под терапијом – ни антихипертензивна терапија, ни бета-блокатори се не укидају, јер, како је казала, то може да буде опасно, тест ће трајати краће и обично ће пацијент морати да ради тест изнова.

Због диуретика се пада на антидопинг контроли

Нису сви лекови за лечење високог притиска дозвољени за спортисте и посвећене рекреативце, неки су забрањени законом, подсетила је проф. др Ивана Недељковић. Тиме може да се нашкоди пацијенту, али и да се лекари после неке судске експертизе нађу на оптуженичкој клупи.

– Ако неко има хипертензију, али жели да трчи маратон, да вози бицикл док не падне или да у теретани бесомучно вежба, он је озбиљан спортиста рекреативац и за њега су бета-блокатори забрањени. Такође, постоји листа лекова за срчане болести које су забрањене у такмичарским спортовима. Бета-блокатори су на листи WADA (Светске антидопинг агенције), затим диуретици су забрањени у свим такмичарским спортовима, као и комбиновани лекови који садрже диуретик. Препорука је и да се не злоупотребљавају неселективни нестероидни антиинфламаторни лекови који могу да повећају притисак – објаснила је др Недељковић.