Северноатлантски кит и даље угрожена врста
Мере које се предузимају у свету последње две деценије дају наду да ће овај водени колос можда бити спасен од изумирања
Једна од најугроженијих врста највећих сисара на планети, северноатлантски кит, познат и под називом десни кит, тренутно броји 356 јединки, процене су експерата северноатлантског конзорцијума за ову врсту морских становника. Ове џиновске животиње се налазе пред изумирањем последње две деценије, када је примећен драстичан пад броја јединки. Егзистенција им је готово уништена глобалним загревањем океана, али и загађењем, јер страдају најчешће због гутања пластичног отпада којег је све више у воденим пространствима. Дуго времена ови колоси били су на мети китоловаца који су их убијали због меса, а нарочито због масти, јер према неким подацима готово 45 одсто телесне тежине овог кита чини масноћа која га штити од хладноће. Нажалост, ови китови немају страх од људи па се често превише приближавају бродовима, чиме постају плен ловцима.
Почетком овог века надлежни су ову врсту сисара увели у категорију најугроженијих животиња и у више земаља спроведене су мере за заштиту северноатлантског кита. Према најновији подацима, последњих година забележена је стагнација у броју угинулих јединки, па се експерти надају да примењене мере дају резултате и да има наде за очување ове врсте кита.
Северноатлантски китови спадају у велике сисаре, мужјаци су дугачки и више од 17 метара, а њихова тежина може да буде и већа од сто тона. Важе за миграторну врсту, која се креће према сезони у топлије воде како би имала више хране, али и да би у бољим условима младунци дошли на свет. Виђају се у водама Северноатлантског океана, у Лабрадорском мору, али и водама у близини Џорџије и Флориде. Стручњаци наводе да је животни век ових водених џинова око 70 година, међутим, због загађења и глобалног отопљавања, он је драстично смањен.
Ова врста кита није једина угрожена на планети – на удару су сви водени колоси, али и други становници мора и океана. Тренутно, према проценама научника, у воденим пространствима налази се више од 170 билиона комада пластичног отпада, а експерти страхују да би до 2040. загађење могло да се утростручи.
