Не зна се судбина Роденове гипсане статуе
У септембру 1949. ово дело је било изложено у Келвингроув парку, где је, како се верује, оштећено, а његовим деловима изгубио се траг
Готово пуних 75 година не зна се где је статуа коју је француски уметник Огист Роден створио као део познате композиције „Грађани Калеа”. Вредност овог гипсаног рада данас се процењује на скоро 3,5 милиона евра, а глазговски музеј га је купио од познатог вајара 1901. године, преносе светски медији. Скулптура је била изложена у Келвингроув парку у септембру 1949. године, а убрзо је нестала.
Организација „Комитет Роден”, која чува заоставштину чувеног уметника широм света, навела је да је гипсана скулптура која је кратко време била изложена на отвореном у Глазгову, представљала један од ликова композиције „Грађани Калеа” – Жана д’Ера. Овај гипсани рад био је један од многобројних верзија статуе касније изливене у бронзи, којом се слави жртва грађана Калеа у време опсаде током Стогодишњег рата. Једна од верзија и данас је изложена у њујоршком Метрополитен музеју уметности.
Жером ле Блеј, директор поменуте организације, рекао је медијима да уметничка дела од гипса нису изазивала велико интересовање публике током четрдесетих година прошлог века. Он претпоставља, како преноси „Гардијан”, да је скулптура 1949. године, док је била изложена у парку баш као још једно дело истог аутора, оштећена и да су њени делови пребачени у музејски архив у Глазгову, па се може претпоставити да би се они детаљном претрагом можда и нашли у депоима ове институције.
„У то време скулптурама од гипса није даван велики значај, али ова статуа би данас вредела око три милиона фунти (3,69 милиона евра)”, рекао је Ле Бреј.
Нестанак Роденове статуе, по оцени лондонског „Тајмса”, није била реткост у то доба. Према неким подацима око 1.750 предмета најразличитије вредности нестало је током деценија из шкотских музеја, а међу њима су биле и златне кованице које су повезане са шкотском краљицом Мери Првом, која је владала у 16. столећу.
Са нестанком вредних експоната, додуше не пре више од седам деценија, већ недавно, суочио се Британски музеј у Лондону из којег су украдени злато, накит и драгуљи прикупљени са разних дестинација, чија се старост креће између 15. века старе ере до 19. столећа нове ере. Због овог инцидента у којем је отпуштен радник, директор музеја је поднео оставку.
Многобројни музеји широм света омиљена су дестинација огромног броја публике, али су много чешће на мети лопова него што се мисли. Због тога ове институције настоје да што боље организују безбедносни систем у циљу заштите вредних експоната.
