Афирмација „Стила 1900”
Ново по сваку цену био је мото свих уметничких трагања, а томе су допринели развој индустријске производње и примена електричне енергије у свакодневном животу
Почетак 20. века обележила је Светска изложба у Паризу на којој је један нови стил – „Стил 1900” доживео своју пуну афирмацију. Био је то стил за којим је и буквално полудела читава Европа, а који се у различитим земљама различито називао – арт нуво у Француској и Белгији, модерн стајл у Великој Британији, југенд у Немачкој, сецесија у Аустрији, модернизма у Шпанији, либерти у Италији.
Друштво у Европи (па и у Америци) било је јединствено у расположењу да се прихвати потпуно нова декоративна уметност која у себи неће имати ни трага примеса академског, имитаторског, доживљеног и преживљеног. Ново по сваку цену био је мото свих уметничких трагања, а томе су допринели развој индустријске производње и примена електричне енергије у свакодневном животу.
Ипак, постојаће разлике у креирању новог стила, а оне ће бити оличене у тзв. „врућој” и „хладној” варијанти.
Белгијанац Виктор Хорта, Шпанац Антонио Гауди и Француз Емил Гале, као и многи други архитекти, дизајнери ентеријера и намештаја, инспирисани облицима из природе обликовали су изувијане, необуздане форме, украшаване криволинијском декорацијом до изнемоглости. Све је деловало усковитлано и очаравајуће, све је захтевало перфекцију израде и много ручног рада, све је било или у покрету или у некаквој мистичној симболици. Тај „лепи ужас” очекивао је да му се диве и да га воле. Уметници – архитекте, стаклари, керамичари, дизајнери намештаја, текстила, метала, сви су били ангажовани да ускладе све то – од куће, преко ентеријера, до кључа у брави. Отварају се нове школе, покрећу бројни часописи.
Насупрот ове „вруће” варијанте стајали су „хладни” Британци, Немци и Аустријанци, који су појам новог третирали на нешто другачији начин. Чарлс Рени Мекинтош, Ото Вагнер, Јозеф Хофман приволели су се геометрији и њихова дела краси смиреност, уравнотеженост, елеганција. Чувена Мекинтошева столица са изузетно високим наслоном у облику мердевина очарава и данас својом екстравагантном једноставношћу.
Шта је обележило раздобље између 1900. и 1910.
У периоду од 1900. д 1910. одржана је Светска изложба у Паризу, полетео је први цепелин и послата је прва порука бежичним телеграфом у САД. Марија Кири добила је Нобелову награду за откриће радијума, почела је изградња Панамског канала, а Ајнштајн је представио основе Теорије релативизма.
Форд је произвео први Т-модел аутомобила, Клод Моне представио је јавности своје чувене „Локвање”, Тулуз Лотрек је одржао своју велику ретроспективу у Паризу, настали су кубизам и футуризам. Било је то време Сезана, Климта и младог Пикаса, али и време руског балета који је освојио Европу.
Појавила се књига Сигмунда Фројда „Тумачење снова”, Томас Ман је објавио „Буденброкове”, а Хајнрих Ман „Плавог анђела”.
Те деценије умрли су краљица Викторија, Емил Зола, Хенрик Ибзен, Пол Гоген, Пол Сезан и Едвард Григ.
Деценију је обележио и велики земљотрес у Сан Франциску, који је однео много жртава. Лондонски фризери означили су ово раздобље стварањем првих трајних фризура на коси клијенткиња.
Арх. Радмила Милосављевић
www.dopisna-skola-ambijent.rs
